Ђаци Основне школе "20. октобар", посетили су изложбу ратних фотографија у Галерији Дома ратних војних инвалида у Београду, која је постављена поводом обележавања дана ослобођења Београда 20. октобра 1944. године. 

DSC 5266

Наставник историје, Светлана Остојић и ученици седмог шест разреда, разгледали су ратне фотографије, а током посете обратио им се и Јован Радовановић, учесник "Операције Београд" из 1944. године.Радовановић је тада као припадник Друге пролетерске бригаде учествовао и у уличним борбама за ослобођење српске престонице.НАСТАВНИЦА

Ђацима је испричао неке од личних доживљаја из борби за ослобођење Београда и одговарао је на њихова питања.

ЈОВА

Посета је имала за циљ неговање традиције, чување битног историсјког догађаја од заборава, али и едукацију млађих генерација...

SLEDECA

Цео догађај договрили су и реализовали директор  Основне школе "20. октобар" Јован Ћуковић, наставник историје Светлана Остојић и чланови Галерије Дома РВИ, Мирчета Јоакновић и Вук Станић.

CAS

 

Изложба и мали историсјки час оставили су позитиван утисак на ученике и на организаторе. Посету ученика фотоапаратом забележио је Славиша Голубовић.

CAS-2

 На путу до Токија, Дејану чекаују стотине сати тренинга!

Паратеквондо је једна од најзахтевнијих параолимпијских дисциплина!

 IMG 2092

 

Дејана Бачко, је девојка рођена без руку, која се бори за пласман на Параолимпијске игре у Токију.

У интервјуу за Војни инвалид, који је објављен у броју 115. она објашњава, да то што вредно и марљиво тренира теквондо, није довољно за пласман у Јапан. Она мора да нађе и новац да отпутује на довољан број такмичења...

Први корак на путу за Токио је направила, када је у финалу првенства Србије у паратеквондоу 19. фебруара победила Данијелу Јовановић са 5:2 и тако, по други пут, постала првак државе.

На Европском првенству је раније освојила бронзану медаљу.

Теквондо тренира у клубу Гитрос у Новом Саду, али теквондо није и њена једина амбиција.

На ликовној академији она студира сликарство. Најмлађи је члан Удружења сликара који сликају устима и ногама. Новака Ђоковића насликала је левом ногом. Ради и као фото модел, плива...

IMG 2093

 

„Крени полако и планирај. Постави себи циљ, али пази да то не буде неостварив циљ. Зовем се Дејана Бачко, рођена сам 9. децембра 1994. године у Новом Саду, без горњих екстремитета, речи су којима се Дејанапредставила на последњој конвенцији Покрета социјалиста, а за Војни инвалид она каже да јој је криво што што је у медијима створена погрешна слика о томе да су је њени родитељи по рођењу оставили у дому за децу са посебним потребама.

В.И: Шта је истина?

Бачко: Истина је да они нису знали да сам у дому. Медији пишу да ме мама оставила, а да је после схватила да треба да дође по мене.

В.И: Зашто си онда била у дому?

Бачко: Мојој мајци су рекли да сам ја слаба и да нећу преживети.

В.И: Нећеш преживети, ако те не пошаљу у дом?

Бачко: Не, рекли су да дете неће преживети. Да нема ни довољно развијена плућа. Мислим да су јој чак рекли и да је дете умрло.

В.И: Твоја мајка није знала да ти постојиш пет година?

Бачко: Да. То људи не знају и онда пишу тако ...

В.И: Тих пет година ниси видела мајку?

Бачко: Не.

IMG 2091

В.И: Мајка није знала да ти постојиш?

Бачко: Не, али сам знала да имам брата. Када сам била мала свима сам говорила да имам брата.

В.И: Ниси видела мајку ни брата, али си осећала да имаш брата?

Бачко: Да.

В.И: Онда после пет година, шта се дешава?

Бачко: Појављујем се у новинама, мислим да су тражили протезе, да је то била прича. Онда су ме видели у новинама и она и дека су дошли по мене. Сећам се када су дошли по мене да су ми донели великог медведа. Мама ме зграбила и однела кући. Ја се не сећам тога како ми је било у дому, ни вртића, али се сећам дана када су дошли по мене.  

В.И: Како се зове дом у коме си била?

Бачко: Зове се "Колевка", то је дом у Суботици. Самном у том дому је био још један дечак који се данас такође такмичи у параолимпијском теквондоу.

В.И: Какав ти је календар такмичења?

Бачко: У мају је такмичење у Русији, а већ у октобру је такмичење у Лондону. То је све европско такмичење.

IMG 2097

В.И:  На основу тих резултата можеш да се квалификујеш за Токио.

Бачко: Не до пласмана за Токио морам да сакупим још пуно бодова.

В.И: Колико је то борби? Зна ли се већ календар такмичења?

Бачко: Календар такмичења је познат, али се не зна због буџета. Тренер Александар Андреевски би ме водио, када би имао ко та путовања да плати. Нажалост, нема.

В.И:  Није лако наћи спонзора?

Бачко: Не, јер текводно је тек од ове године ушао у програм параолимпијских спортова. Тек прошле године је основан паратеквондо у Србији. То је и добро, јер се одмах појавило и много инвалида који то желе да тренирају. Жена против које сам се борила, осим теквондоа се бавила и планинарењем, а вози и бицикл.

В.И:  Возиш ли ти бицикл?

Бачко: Не, али пробала сам да возим ролере. Једва сам наговорила деку да он иде самном. Ипак, од ролера сам одустала, јер сам пала. Пробала сам да возим скејт и једном клизаљке.

IMG 2096

 

В.И: Кола?

Бачко: Кола сам возила са другаром песником. Ишли смо на неку изложбу, колико се сећам. Неки су стопирали и ми смо их повезли. Они ваљда нису одмах приметили да ја возим ногама и ушли су у ауто. И ми кренули, он дао гас, а ја ноге ставила на волан и управљам. Њима ништа није било јасно. Питамо их: „Где ћете ви?“ Они су били као: „Овде, овде“, ма само да изађу су гледали. Ми станемо, а они су само истрчали из кола. После тога сам још једном пробала, са другим другом.

В.И: Да ли могу кола да се прилагоде за тебе да их самостално возиш?

Бачко:  На фејсу сам видела да то има, али у иностранству, не код нас. Видела сам да једна жена, са сличним инвалидитетом као ја, вози аутомобил. Чула сам да по нашим прописима ја не могу возити кола.

(Неколико дана касније Дејана је на свом фејсбук профилу поделила видео клип Бартош Осталовског који, иако нема руке, вози тркачки аутомобил и учествује у ауто тркама...)

В.И: Колико би деце волела да имаш?

Бачко: Не знам, никада нисам размишљала о томе. Можда двоје.

В.И: Ћерку и сина?

Бачко:  Не, два сина.

В.И: Имаш ли довољно времена за студије сликарства?

Бачко: Да, студирам на академији и у класи сам професора доктора Драгана Мандића.

В.И:  Која од твојих слика ти је најдража?

Бачко: Не знам, сада тренутно највише волим да сликам портрете. Највише радим слике у стилу поп арта. Ако бих морала да издвојим неку слику то би био портрет Новака Ђоковића.

IMG 2094

 

IMG 2095

 

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

НОВОСТИ

Изложба сликарке Јевросиме Лукић у Дому РВИ
Сликар, Јевросима Лукић, која је члан Удружења ликовних уметника Шабац и ликовне групе Дома Војске Србије, групе Мајдан са Сењака и Ликовног удружења ...

Опширније...

УРВМИ присуствовало војној вежби "Слобода 2017" поводом Дана ослобођења Београда и положило...
Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида (УРВМИ)присуствовало је војној вежби поводом 73 године од ослобођења Београда под називом: "Приказ опер...

Опширније...

Градски секретаријат у посети редакцији Војног Инвалида и УРВМИ Београда
  Ирина Милосављевић, референт за сарадњу са удружељима, Градске Управе града Београда из сектора за развој услуга социјалне заштите и сарадње...

Опширније...

Изложба ратних слика ослобођења Београда
Изложба ратних слика ослобођења Београда, биће отворена у Галерији Дома ратних војних инвалида у Београду на Савском тргу број 9/3 у среду 18. Октоб...

Опширније...

Војни инвалид, без обе ноге и руке, слика и уређује новине
Када је пре 20 година у рату изгубио обе ноге и руку, Србин из Хрватске Душан Вукојевић, до тада вајар и клесар, започео је нови живот као успешан с...

Опширније...