Зграда ДОМ-а ратних војних инвалида (РВИ) у Београду, процењена је на више од седам милиона евра, због чега би могла и да буде отета од РВИ, тврди Душан Вукојевић Марс потпредседник Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида Србије УРМВИС.
Зграда би како јој назив каже требло да буде власништво РВИ. Ипак у стварности ратни војни инвалиди су све само не власници те зграде. Због тога је недавно одржан и протест на коме су РВИ из ратова за Србију, дошли са транспарентима на којима је писало и: СТОП КРИМИНАЛУ У ДОМ-у РВИ.
Протест је одржан у самој згради. РВИ су током протеста тврдили: Да им је имовина узурпирана, да се просторије издају, узима кирија, али да они немају ништа од тога.
-Чак једанаест милиона динара је годишњи приход ДОМ-а, а зграда је током свих ових година претворена у руину, изјавио је Вукојевић.
Интересантно је и да је бивша Главна железничка станица у Београду, граница до које иде пројекат Београд на води. После зграде Железничке станице је улица, односно Савски трг. Зграда ДОМ-а РВИ ће дакле бити на самој граници овог великог пројекта.
Јасно је да ће цена те имовине ускоро скочити до неба.
ДОМ ће вредети далеко више од тренутних седам милиона евра.
Због ових чињеница та зграда је сигурно интересантна, домаћим и страним тајкунима. Поводом власништва над зградом води се и спор између Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата СУБНОРА, који је уписан у катастру као власник и Удружења ратних и мирнодопских инвалида Србије, које је наследник Удружења ратних инвалида из Првог светског рата.
Плац и део новца за градњу ове зграде донирао је после првог светског рата Краљ Александар. Поред ове донације ратним инвалидима било је дозвољено и да просе у Београду. За време окупације, Немци су зграду прво одузели ратним инвалидима, да би је после тога вратили, а на челу Удружења је током рата био брат Милана Недића.
После другог светског рата намена зграде није промењена. Једина измена Титових власти је била да се удружења ратних инвалида интегришу у свеопште борачко удружење. Ратни инвалиди партизанског покрета тада чине већину у овом удружењу, и таква одлука се чинила логичном, поготово што је у тадашњем социјалистичком систему, било ирелевантно ко је власник. Чињеница да су ратни инвалиди Првог светског рата скупљали донације, привређивали у занатским радионицама и сав тај новац улагали да се зграда заврши тада је био небитан. Титов систем је РВИ дао много више од права да просе, нико није имао проблем са смештајем, добијани су друштвени станови... Све је то допринело да нико не брине због чињнице да се СУБНОР у катастру уписао као корисник и да се тако имовина ратних војних инвалида пребацила на борачку ораганизацију, где су ратни инвалиди у мањини.
После распада СФРЈ долази до спора између СУБНОР-а и УРМВИ. Спор траје до данас, а у једном моменту пре више деценија суд је наредио да се оснује ново правно лице "ДОМ РВИ" које ће до окончања спора управљати зградом.
На чело ДОМ-а пре отприлике двадесет година постављена је контрадикторна управница Бранка Стојић. Стојићева није учесник рата, није супруга палог борца, није ратни инвалид, ипак она је успела да се на тој позицији одржи до данас.
Вукојевић каже да је њен долазак значио и суноврат ДОМ-а.
-Зграда буквално пропада већ две деценије. Ситуација потсећа на ону у којој су фирме упропаштаване пред приватизацију. На недавно одржаном протесту поставили смо и питање:
"Да ли ће ДОМ неком тајкуну бити продат попут шећерана за три евра, прича Вукојевић.
Према речима Милије Бејкића, члана Савета ДОМа, издавање просторија се одвија под сумњивим околностима.
-Често се простор издаје далеко испод тржишне цене. Понекад се просторије дају и бесплатно. На седницама Савета Дома ја сам се томе противио, али сам увек био у мањини, прича Бјекић, такође војни инвалид.
Вукојевић истиче да су се они понадали да ће ове сумњиве радње напокон престати, јер је Стојићева испунила услове за пензију и Скупштина ДОМ-а је расписала конкурс, за новог управника.
Изабрана је нова управница Лидија Шошкић. Ипак када је требало да ступи на дужност, Стојићева је како то пише у часопису „Војни инвалид” Шошкићеву избацила напоље.
Портирима је наредила да је не пуштају у зграду, па је тек после побуне ратних инвалида ова забрана и укинута. Стојићева је наредних дана наставила да понижава Шошкићеву, иначе самохрану мајку двоје деце, чијег су мужа и брата на Косову убили шиптарски терористи. Понижавала је ову жену на различите начине: Лепила је њена приватна документа са матичним бројем по зидовима ДОМ-а и писала је дописе у којима је тврдила да има сазнања да ова планира да обија канцеларије у ДОМ-у.
Како пише у билтену Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида УРМВИ:
Одлуком Савета ДОМ-а РВИ бр. 26/1 Лидија Шошкић је именована за новог управника ДОМ-а, али Одлуком Бранке Стојић, бивше управнице она не може да преузме дужност...
У тексту пише и:
Пензионисана (бивша) управница Дома-а ратних војних инвалида Београда, Бранка Стојић каже: “Шошкићева не може бити управница Дом-а јер сам открила да је у превременој пензији”, Истовремено Стојићева сматра да је у реду да она и даље обавља дужност управника иако је у старосној пензији.
Шошкићева је за разлику од Стојићеве у превременој пензији и има право да поново заснује радни однос. У питању је пензија у коју је Демократска странка послала све српске судије које су радиле на Северу Косова, након што су прихватили надлежност Шиптарских судова за тај део Србије.
За часопис Војни инвалид председник Савета Дом-а РВИ, који је и председник УРМВИ града Београда Милорад Петровић, је изјавио да је ради разјашњења ситуације на Савету предложио и да се затражи мишљење “мишљење Министарства”: О томе да ли Шошкићева која је и бивши судија са Косова, и као таква је послата у превремену пензију може да обавља дужност управнице ДОМ-а.
-Министарство је одговорило да може, и Шошкићева је то мишљење и примила. Ево погледајте ја имам тај документ, каже Вукојевић и наводи да када је Стојићева сазнала да је издато позитивно мишљење, она портирима ДОМ-а наређује да не примају пошту и одлази на годишњи одмор ван Београда.
Револтирани оваквим понашањем Стојићеве, ратни војни инвалиди одлучили да одрже протест упозорења.
На транспарентма које су развили у Дому писало је:
Стоп криминалу у ДОМ-у РВИ и Бранка доста је било.
Вукојевић је жестоко критиковао Стојићеву током протеста, оптужујући је за незаконито поступање протеклих дана.
Како каже Стојићева којој је одузето право потписа, одлуком Савета, је уредно потписала неколико докумената након што јој је то право и одузето. Он је нашој редакцији доставио и на увид и те списе, како би поткрепио своју изјаву.
-Данас је седамнаести август, дан када су почели сукоби на територији бивше СФРЈ и ми смо се окупили да одамо помен жртвама, ратова деведесетих, нажалост данас ми ратни инвалиди овде у ДОМ-у морамо да се сусрећемо са силеџиским и кабадахијским понашањем једне жене. Жене која је пре тридесет година постављена овде. Која ту ведри и облачи не нашом вољом, већ њеним личним безобразлуком. Та жена Бранка Стојић, ја јој нисам видео крштеницу, али претпостављам да има седамдесет и неку годину, а годинама се налази на оперативном месту, на месту од кога треба да живи цели ДОМ. Ту се окреће велики новац, чак једанаест милиона динара прошле године. Има ту новца који је донирала и држава. Она је поставила и људе који су гласали и доносили одлуке, али као да су их доносили у њено име а не у име Савета, рекао је током протеста Вукојевић. Додавши да Скупштину ДОМ-а и Савет често није ни питао нико ништа, већ су одлуке доношене на основу мањкавих података. Рекао је и да је управник протеклих година био кум многих ружних догађања, због чега сада војни инвалиди морају да се овако понашају и да протествују против Стојићеве. Рекао је и да је Стојићева заслужила не да и даље буде у ДОМу, већ да јој се ставе лисице на руке и да са њом разговарају надлежни органи гоњења.
-Ми смо јој дали шансу да часно оде, расписан је конкурс и изабрана је жена која је испунила све услове, испоставило се и да је квалификованија него што конкурс захтева, а Стојићева себи узима за право да је избацује из канцеларије, разјаснио је он...
