У Београду, у просторијама Сектора за борачко инвалидску заштиту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, 21. августа 2018. године одржан је први састанак Подгрупе (за војне инвалиде) у оквиру Радне групе за израду Нацрта закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, под руководством председника Радне групе, државног секретара у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негована Станковића.
Поред државног секретара Станковића, ресорно Министарство су представљали самостални саветник ресорног Министра Саша Дујовић, начелник Одељења за нормативне и управно-надзорне послове за борачко инвалидску заштиту у Сектору за пензијско и инвалидско осигурање и борачко инвалидску заштиту Љубишу Величковића и саветник у Сектору за пензијско-инвалидску и борачко-инвалидску заштиту Урош Тутулић.
Удружења војних инвалида и породица палих (погинулих) бораца представљали су вршилац дужности председника Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида Србије Синиша Драшковић, председник Удружења ратних војних инвалида Србије свих ратова Жељко Васиљевић, председник Удружења ратних војних инвалида и чланова породица погинулих бораца Јовица Павловић, председник Удружења тешких ратних војних инвалида и чланова породица палих бораца свих ратова Србије Јанош Нађ и члан Управног одбора тог Удружења Милан Попић, председник Градске организације цивилних инвалида рата Београда и представник Савеза цивилних инвалида рата Србије у Радној групи Драгиша Дробњак.
На предлог државног секретара Станковића, који је водио састанак, присутни представници удружења војних инвалида и чланова породица палих (погинулих) бораца међусобно су се информисали о примедбама и предлозима својих удружења за измене и допуне Нацрта закона о борачко инвалидској заштити који им је ресорно Министарство доставило 10. августа 2018. године, уз обавезу да му своје примедбе и предлоге доставе до 17. августа ове године.
Када је реч о најважнијим, суштинским питањима правне (законске) заштите војних инвалида (ВИ) и корисника породичне инвалиднине (КПИ) по основу палог (погинулог) борца и умрлог војног инвалида, у излагањима присутних представника њихових удружења није било крупнијих разлика. Њихове најважније примедбе, сугестије и предлози за измене и допуне Радне верзије Нацрта закона о борачко инвалидској заштити у великој мери се подударају са примедбама, сугестијама и предлозима представника Удружења РМВИ Србије у Радној групи за израду Нацрта закона в.д. председника Удружења Синише Драшковића достављеним Радној групи (и општинским и градским удружењима РМВИ) 15. августа 2018. године.
Реч је о његовим следећим примедбама, сугестијама и предлозима:
„У Нацрт закона (члан 45.) унета су решења из недавно (почетком јула о. г.) на брзину донетог Закона о изменама и допунама Закона о основним правима бораца, војних инвалида и чланова породица палих бораца о одређивању и усклађивању износа месечних новчаних примања корисника борачко-инвалидске заштите, према којима ће она у будуће пратити кретање просечне месечне зараде у Републици Србији из претходне године, а не из претходног месеца, као до 01. фебруара ове године и бити усклађивана једном годишње (а не сваког месеца, као до сада) и исплаћивана уназад, „у складу са техничким могућностима реализације исплате“ (што може бити и никада). То ће за последицу имати осетно смањивање месечних новчаних примања корисника борачко-инвалидске заштите, без оправданог разлога, јер нова методологија израчунавања просечне месечне зараде запослених у РС, због које је то наводно урађено, не захтева тако драстичне промене у начину обрачунавања, усклађивања и исплате новчаних примања корисника борачко-инвалидске заштите.
Удружење РМВИ Србије предлаже да се у новом Закону о борачко – инвалидској заштити пропише усклађивање износа новчаних примања корисника борачко – инвалидске заштите сваког месеца, на основу просека зарада у РС из претпоследњег месеца и њихова исплата као и до сада, најкасније до 25-ог у месецу за претходни месец.
Нов начин израчунавања и усклађивања износа права у Нацрту закона о борачко-инвалидској заштити није једини пример значајног смањивања досадашњих (стечених) законских права корисника борачко-инвалидске заштите, а нека њихова досадашња (стечена) законска права потпуно су изостављена (укинута). На пример, укинуто је право РВИ на борачки додатак, из чл. 15-20. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и чланова породица палих бораца; право РВИ од прве до четврте групе на накнаду за време незапослености, из члана 51. истог Закона; право РВИ од пете до 10. групе, из оружаних акција после 17. августа 1990. године, на месечно новчано примање за време незапослености, по Уредби о праву на МНП за време незапослености РВИ од пете до десете године из оружаних акција после 17. августа 1990. године, из 2006. године.
Ратним војним инвалидима од прве до четврте групе компензиран је губитак права на борачки додатак и права на накнаду за време незапослености, увођењем права на инвалидски додатак РВИ у радном односу и незапосленог РВИ (члан 84. и члан 87. Нацрта закона о борачко-инвалидској заштити). Међутим, неприхватљива је дискриминација РВИ од пете до десете групе и свих мирнодопских војних инвалида по том питању. Логичније би било да је губитак права на борачки додатак компензиран војним инвалидима од пете до десете групе, чије су физичке способности за рад веће него тешких РВИ, од прве до четврте групе. Тиме би они били мотивисани да се више запошљавају, што је и у ширем, друштвеном интересу.
Укинуто је и право војних инвалида од прве до седме групе и деце – корисника породичне инвалиднине на додатак на децу, из члана 22. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. Последњих година они нису могли да остваре то право, из нама непознатих разлога и уместо да се оно почне примењивати то право се укида, што је тешко разумети и прихватити у ситуацији када у РС драматично опада број новорођене деце.
Укинуто је и досадашње право корисника борачко - инвалидске заштите на накнаду погребних трошкова лицу које изврши сахрану корисника месечног новчаног примања, из члана 32. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица.
Војне инвалиде посебно погађа укидање досадашњег (стеченог) права на бесплатну здравствену заштиту и других права у вези са остваривањем здравствене заштите из чл. 45 - 49. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и чланова породица палих бораца. Према Нацрту закона о борачко-инвалидској заштити, они ће право на здравствену заштиту и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите, заједно са осталим корисницима борачко-инвалидске заштите, остваривати као и остали грађани, у складу са општим прописима којима се уређује здравствено осигурање (члан 70. Нацрта закона).
Законом о здравственом осигурању на задовољавајући начин решено је једино здравствено осигурање РВИ (члан 50. Закона). Правилницима Републичког фонда здравственог осигурања последњих година обезбеђује се солидно здравствено осигурање и осталим корисницима борачко - инвалидске заштите. Међутим, они се често мењају, тако да постоји могућност (опасност) да се приликом њихових измена промене и права корисника борачко -инвалидске заштите. Зато је веома важно да њихова права на здравствену заштиту уђу у Закон - о здравственом осигурању, или о борачко – инвалидској заштити. То важи и за права војних инвалида на ортопедска (медицинско - техничка) и друга помагала.
Изостала су сва права из Уредбе Владе Републике Србије о решавању стамбених проблема ратних војних инвалида и других прописа о решавању стамбених проблема бораца, војних инвалида и чланова њихових породица, Закона о становању итд.
Војни инвалиди до сада нису имали никакве законске повластице приликом запошљавања, изузев оних из Закона о запошљавању особа са инвалидитетом, које би могле и требало би да послуже за даље унапређивање законских права војних инвалида и корисника породичне инвалиднине, као и њихове деце у тој области.
Војни инвалиди, корисници породичне инвалиднине до сада нису имали никакве повластице ни за школовање деце. Међутим, нека деца остварују одређене повластице приликом уписа у школе и на факултете, смештаја у ђачке и студентске домове, на основу уговора ресорног Министарства са високошколским установама, препорука Сената Београдског Универзитета итд. Такве и друге повластице за њих требало би унети и у Закон о борачко - инвалидској заштити. На пример, њихово право на бесплатно студирање на државним универзитетима, смештај у домовима итд.
Драстично је подигнута старосна граница за стицање права на породичну инвалиднину по основу палог борца и умрлог војног инвалида од прве до седме групе, са 45 на 60 година за удове и са 60 на 65 за удовце, изузев ако су неспособни за рад (члан 48. Нацрта закона).
Дете палог борца и умрлог војног инвалида које је корисник породичне инвалиднине и похађа средњу школу моћи ће у будуће да буде корисник тог права најкасније до 20. године живота (члан 49. Нацрта закона).
Сужен је и круг чланова шире породице палог борца и умрлог војног инвалида од прве до седме групе који могу остварити право на породичну инвалиднину. То право у будуће неће моћи остварити брат, сестра и унуци (видети чл. 51 - 55. Нацрта закона и чл. 30-38. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и чланова породица палих бораца).
Корисницима права по законима који престају да важе ступањем на снагу новог Закона о борачко - инвалидској заштити који су без држављанства Републике Србије (осим корисника по основу члана 5. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и чланова породица палих бораца – РВИ странац), престају призната права по истеку рока од годину дана од ступања на снагу новог Закона о борачко – инвалидској заштити уколико у том року нису стекли држављанство Републике Србије (члан 227. Нацрта закона).
Права по новом Закону о борачко - инвалидској заштити не би могло стећи лице које је по истом чињеничном основу стекло исто или слично право у другој држави, без обзира на пребивалиште и држављанство, ни у случају одрицања права у страној држави (чл. 161. и 162. Нацрта закона).
Удружење РМВИ Србије противи се свим напред наведеним и другим редукцијама досадашњих (стечених) законских и других права војних инвалида и корисника породичне инвалиднине по основу палог борца и умрлог војног инвалида у новом Закону о борачко - инвалидској заштити, јер сматра да за то нема ваљаног оправдања, ни правног, ни материјалног.
Истине ради треба рећи да у Нацрту закона о борачко-инвалидској заштити има и повећања неких досадашњих права корисника борачко-инвалидске заштите, па и нових права. На пример, војни инвалиди прве групе, према Нацрту закона имали би већу личну инвалиднину за 8%, чиме је делимично компензован губитак њиховог права на тзв. допунску инвалиднину, 2006. године (члан 47. Нацрта).
Такође, војни инвалиди прве групе са више оштећења организма која одговарају инвалидности прве групе и квадриплегичари имали би увећану личну инвалиднину за 25% (члан 47. Нацрта закона).
Повољније него до сада прописано је и право војних инвалида и корисника породичне инвалиднине по основу два и више палих бораца на бањско - климатски опоравак (чл. 76 - 80. Нацрта закона).
Уводи се ново право члану уже породице палог борца који је сносио трошкове идентификације и ексхумације, као и превоза посмртних остатака до места сахране палог борца на накнаду тих трошкова, уколико то право није остварено по другом правном основу (члан 124. Нацрта).
Такође, уводи се ново право члана уже породице палог борца и војника погинулог или умрлог за време добровољног вршења војне службе у Војсци на накнаду трошкова сахране, у двоструком износу од основа, као и њихово право на накнаду трошкова изградње надгробног споменика, ако то право не могу да остваре по другом основу (члан 127. Нацрта).
Ново је и то да се захтев за признавање својства војног инвалида по основу оштећења организма које је последица радиоактивног зрачења може поднети и по истеку рока од пет година (члан 140. Нацрта).
Прихваћени су и вишегодишњи захтеви корисника права да њихова новчана примања могу бити предмет извршења, или обезбеђења, осим права на додатак за негу (члан 149. Нацрта).
Удружење РМВИ Србије поздравља и подржава предлог у Нацрту закона о борачко - инвалидској заштити за увођење новог права за чланове породица умрлих бораца на породичну инвалиднину и друга права по том основу, која имају чланови породица умрлих војних инвалида од прве до седме групе (члан 48. и члан 231. Нацрта).
Удружење РМВИ Србије сматра да би нека материјална права у новом Закону о борачко инвалидској заштити требало прописати и за живе борце и њихове породице, за решавање њихових стамбених проблема, приликом запошљавања, за школовање деце итд. Такође, требало би размотрити могућност да се и социјално угроженим и материјално необезбеђеним борцима обезбеди право на месечно новчано примање. Као алтернативно решење, њима би се могле додељивати на коришћење, или у власништво мање парцеле обрадиве земље, сеоске куће и друга добра у јавном власништву, без новчане накнаде, као што је то рађено након Првог светског рата.
Удружење РМВИ Србије је против исплата тзв. ратних дневница.
Удружење РМВИ Србије сматра да и цивилним инвалидима рата и корисницима права на месечно новчано примање по основу цивилне жртве рата и умрлог цивилног инвалида рата – држављанима Републике Србије, којима су наведено својство и права по том основу признати после 17. августа 1990. године, из члана 233. став 2. Нацрта закона, треба омогућити да и даље користе та права, у обиму, на начин и под условима прописаним у новом Закону, као и корисницима права из става 1. члана 233. Нацрта закона, односно војним инвалидима – корисницима породичне инвалиднине, из члана 232. Нацрта.
Удружење РМВИ Србије подржава захтеве – предлоге удружења цивилних инвалида рата за усавршавање и модернизацију класификације војних инвалида и цивилних инвалида рата, по узору на Аустрију, Немачку, Италију и неке друге земље; да се не повећава разлика између законских права војних инвалида и цивилних инвалида рата; да чланови породица ЦИР добију право на породичну инвалиднину итд.
Удружење РМВИ Србије поздравља увођење права корисника борачко – инвалидске заштите да оснивају своја удружења, с тим што би рад њихових репрезентативних удружења био финансиран из буџета РС, као пре десетак година (Глава IV, чл.129-133. Нацрта закона). Удружење нема озбиљнијих примедаба на предложена решења по том питању.
Сем већ поменутих примедаба и предлога за измене и допуне одредаба неких чланова из тих глава Нацрта закона, Удружење РМВИ Србије нема других озбиљнијих примедаба ни на главе V, VI, VII, VIII, IX и X Нацрта, изузев члана 172. о лекарским комисијама и члана 203. - 204. Нацрта закона о праву службеног надзора.
Удружење сматра да је превише лекарских комисија и предлаже изостављање Комисије под тачком 3) става 1. члана 172. Нацрта закона.
Такође, Удружење сматра да се право службеног надзора из члана 203. Нацрта закона не може поистовећивати са правом на ревизију – покретање поступка преиспитивања коначних решења, поготово на основу изјава „заштићених сведока“. Ако се, по праву службеног надзора дође до поузданих доказа да налази и мишљења надлежних лекарских комисија, медицинска и друга документација нису у реду, уместо покретања поступка преиспитивања коначних решења од стране ресорног Министарства, то би требало да раде надлежни судови. У случају да се сумње покажу оправданим, санкције треба да сносе сви који су за то одговорни, а не само корисници незаконито остварених права.
Гледано у целини, Удружење РМВИ Србије сматра да Нацрт закона о борачко инвалидској заштити представља прихватљив, добар основ за даљи рад Радне групе ресорног Министарства за израду Нацрта. Уколико Радна група прихвати најважније примедбе и предлоге Удружења за измене и допуне Нацрта (у вези са обрачуном и исплатом новчаних примања; обезбеђивањем права на инвалидски додатак свим војним инвалидима и прецизирањем права службеног надзора ресорног Министарства), Удружење ће подржати његово стављање на јавну дискусију.“
Наравно, било је и других важних и интересантних примедаба, сугестија и предлога које су изнели представници удружења војних инвалида и корисника породичне инвалиднине. На пример, председник Удружења ратних војних инвалида Србије свих ратова Жељко Васиљевић почео је своје излагање захтевом (предлогом) да се у Уводним одредбама Нацрта закона унесе посебан члан којим ће се јасно дефинисати правни основ законске заштите борачко инвалидске популације, како би се знало зашто држава и друштво њима пружају ту заштиту. По његовом мишљењу, тај правни основ представљају обавеза државе да војним инвалидима и члановима породица палих (погинулих) бораца надокнади штету и ода признање (национално) за жртве и страдања које су претрпели бранећи земљу, или се припремајући за њену одбрану, с тим што право на национално признање по том основу имају и остали борци, који нису војни инвалиди.
Чланови Удружења РМВИ Србије и други корисници борачко инвалидске заштите у Републици Србији знају да је то био један од основних захтева Удружења РМВИ Србије више од 20 година, из времена када се радило на припремама и доношењу до сада важећег Закона о основним правима бораца, војних инвалида и чланова породица палих бораца, 1998.година. На жалост, тај захтев (предлог) тада није прихваћен. Удружење РМВИ Србије је и касније покушавало да убеди надлежне у државним органима да је важно и потребно дефинисати правни основ законске заштите ВИ, КПИ и осталих корисника борачко инвалидске заштите. У неким од досадашњих бројних радних верзија Нацрта закона о борачко инвалидској заштити на којима се радило у последњих петнаестак година то је чак било и прихваћено, али не и у предлозима закона који су упућивани Народној скупштини Републике Србије на разматрање и усвајање. Имајући у виду одбојан став надлежних државних органа по том питању, Удружење РМВИ Србије овога пута није тражило да се то унесе у Закон, али ће то безрезервно подржати. У крајњој линији, најважније је (ипак) да се законска права корисника борачко инвалидске заштите заснивају на принципима накнаде штете, националног признања и друштвене солидарности, без обзира да ли то у Закону изричито пише, или не. По оцени Удружења РМВИ Србије законска права ВИ и КПИ из до сада важећег Закона заснивала су се на тим принципима, а то важи и за радну верзију најновијег Нацрта закона о борачко инвалидској заштити. О томе најбоље сведочи чињеница да је ниво правне заштите ВИ и КПИ знатно виши од нивоа заштите осталих особа са инвалидитетом.
Председник Градске организације цивилних инвалида рата Београда и представник Савеза цивилних инвалида рата Србије у Радној групи Драгиша Дробњак у „Иницијалним предлозима у вези са кровним законом из области борачко инвалидске заштите“, између осталог такође каже да „основ за признавање права треба да буде накнада штете због посебне одговорности државе, односно на основу врсте, броја и степена инвалидитета. Такође, основ за признавање права треба да буде национално признање за заслуге у заштити интереса Републике Србије. Трећи основ свакако треба да буде и социјално стање поменутих корисника права“. Међутим, на састанку Подгрупе Радне групе Дробњак се залагао за изједначавање правне заштите (законских права) војних инвалида и цивилних инвалида рата, као и њихових породица. Инсистирао је на једнакој штети коју су претрпели, а игнорисао национално признање.
Удружење РМВИ Србије подржало је неке оправдане захтеве удружења ЦИР. Између осталог, подржава и њихов захтев да се не повећава разлика у правној (законској) заштити ВИ и ЦИР. Међутим, Удружење РМВИ Србије није и неће подржати захтеве за изједначавање законских права ВИ и ЦИР. Сматра да су неосновани, јер ЦИР немају право на национално признање као ВИ и борци. Њихова правна (законска) заштита требало би да буде ближа правној (законској) заштити инвалида рада него ВИ. Овај и овакав став Удружења РМВИ није нов ни непознат инвалидској и широј јавности. Пре десетак и више година о томе је темељно и аргументовано изношен на страницама „Војног инвалида“. Тај став Удружење РМВИ Србије није променило.
Председник Удружења РВИ и ППБ Србије Јовица Павловић заложио се за прецизније одређивање трајања оружаних дејстава на простору некадашње СФРЈ. Тражио је да стечена права задрже и корисници оних права која ће бити укинута и изразио наду да је то довољно јасно речено у прелазним одредбама.
Представник Удружења тешких РВИ и ППБ свих ратова Србије Милан Попић уручио је, у писаној форми, личне примедбе, сугестије и предлоге, поред оних које је Радној групи већ доставио Управни одбор тог Удружења.
Из излагања представника Удружења ВИ и чланова ППБ на првом састанку Подгрупе Радне групе за израду Нацрта закона о борачко инвалидској заштити очигледно је да Радна верзија Нацрта тог Закона не испуњава обећања ресорног министра Зорана Ђорђевића и државног секретара Негована Станковића са прве седнице Радне групе, одржане 08. 08. 2018. године, да у новом Закону досадашња законска и друга права корисника борачко инвалидске заштите неће бити смањивана „ни за милиметар“.
Државни секретар Станковић је обећао да ће ресорно Министарство са дужном пажњом размотрити све примедбе, сугестије и предлоге удружења корисника права и максимално их уважити, руководећи се налозима председника РС Александра Вучића и ресорног министра Ђорђевића да се не смањују стечена права корисника борачко инвалидске заштите.
Самостални саветник ресорног Министра Саша Дујовић позитивно је оценио изнете примедбе, сугестије и предлоге, као смислене и вредне пажње. Каже да се ресорни Министар одлучно залаже за то да се стечена права корисника борачко инвалидске заштите не смањују и не треба сумњати да „права која они имају на данашњи дан – остају“. На жалост, она су већ значајно смањена, доношењем Закона о изменама и допунама Закона о основним правима бораца, војних инвалида и чланова породица палих бораца, почетком јула ове године.
Нама остаје да видимо како ће изгледати нови текст Нацрта закона, усаглашеног на нивоу Радне групе, који би требало да буде готов до краја септембра ове године. А до тада ће вероватно бити још састанака и Подгрупе и Радне групе. Одмах и опширно ћемо информисати и о тим састанцима.
Такође, опширно ћемо информисати и о томе шта ће о свему овоме рећи и одлучити Извршни одбор РО Удружења РМВИ Србије на његовој Двадесетој седници, 26.августа 2018.године у Ивањици. Главна тачка дневног реда те седнице је: „Упознавање са Нацртом закона о борачко инвалидској заштити, његовом анализом, оценом и предлозима представника Удружења РМВИ Србије у Радној групи за израду Нацрта Синише Драшковића за његову дораду и побољшање.“
