У часопису Војни нвалид број 124, на страни 9. погрешно смо цитирали тешког ратног инвалида и функционера Удружења тешких ратних инвалида и породица палих бораца свих ратова, Милана Попића.

Попић је током излагања критиковао члан 5. став 5 најновијег нацрта борачког закона истичући да постоји вакум у коме су борци ратовали, и били рањавани у Хрватској и Босни и Херцеговини, али им се у том периоду  борачка права не признају:

Борачка права су призната до "27. априла 1992. године, за Словенију и Хрватску, a за припаднике оружаних снага СФРЈ стационираних на територији Босне и Херцеговине до 19. маја 1992. године. После тог датума ко је рањен или је ратовао на територији Босне и Хрватске није покривен овим нацртом.  

Попић је у свом излагању истакао да је он рањен у Хрватској 28. новембра 1991. године, док је наш новинар Попића погрешно цитирао написавши да се 28. новембар 1991. године узима као датум за одређивање могућности коришћења права из будућег закона.  

Дакле у нацрту најновијег закона који можете наћи на нашем сајту између осталог пише:

"Борац је држављанин Републике Србије који је:

5)као припадник оружаних снага СФРЈ вршио војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за друге циљеве државне безбедности у оружаним акцијама од 17. августа 1990. године до 27. априла 1992. године, a за припаднике оружаних снага СФРЈ стационираних на територији Босне и Херцеговинедо 19. маја 1992. године, ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; " 

У часопису ВОЈНИ ИНВАЛИДИ погрешно наводимо да је датум до кога се може стећи право 28. новембар 1991. године. 

Суштина Попићеве критике је била да период од 27. априла 1992. године до злочиначке акције Олуја коју је спровела држава Хрватска није покривен нацртом.

За Србе из Крајине то значи да ниједна држава не стоји иза војних акција у којима су учествовали. Исто тако због формалног престанка постојања Републике Српске Крајине, не постоји правни поредак који им даје било каква права. 

Што се бораца Републике Српске тиче, по овом нацрту биће покривени правима до 19. маја 1992 године. Борци који су ратовали за Републику Српску после тог датума немају некакву правну заштиту у Републици Србији. Ипак њихова ситуација је нешто срећнија у односу на оне из Републике Српске крајине, јер је после Дејтонског споразума Република Српска наставила да постоји, и она се на неки начин брине и правима тих бораца.

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

НОВОСТИ

Виши суд у Београду одбацио је тужбени захтев УРМВИ у спору против...
      Виши суд у Београду одбацио је тужбени захтев УРМВИ у спору против СУБНОР-а. -Одбија се тужбени захтев, пише у пресуди коју ј...

Опширније...

Министри Ђорђевић и Вулин открили споменик хероју Милану Тепићу
Претставници Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида Србије, присуствовали су откривању споменика народном хероју мајору Милану Тепићу. Спомени...

Опширније...

УРМВИ СРБИЈЕ И УРМВИ БЕОГРАДА ОДАЛО ПОЧАСТ ВОЈВОДИ МИШИЋУ, БОЈОВИЋУ И ШТУРМУ...
Делегација УРМВИ Србије и УРМВИ Београда је одала ппочаст славним српским војводама и генералима Првог светског рата. Поводом обележавања годишњиц...

Опширније...

Београдски одбор УРМВИ у реструктуирању
Београдски одбор Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида, пролази кроз турбулентни период. Заправо међу чланством се озбиљно разговара о ванред...

Опширније...

НИЈЕ повучен предлог измене борачког закона из скупштинске процедуре
У СКУПШТИНИ ЈЕ У ТОКУ РАСПРАВА О ИЗМЕНАМА ЗАКОНА КОЈИМ ЋЕ БИТИ УМАЊЕНА ПРАВА РАТНИХ ВОЈНИХ ИНВАЛИДА И ПОРОДИЦА ПАЛИХ БОРАЦА. НАШЕМ УДУРЖЕЊУ ЈЕ РАНИЈ...

Опширније...