НИКОЛИЋ: СРБИЈИ ТРЕБА ЗАКОН О БОРЦИМА И ЈЕФТИНИЈИ ПРОПИСИ ЗА ЛЕГАЛНО ДРЖАЊЕ ОРУЖЈА

ЧАСОПИСУ ВОЈНИ ИНВАЛИД ОБРАТИО СЕ Драгољуб Николић Кисинџер, председник Главног одбора Савеза удружења бораца народно ослободилачких ратова града Зајечара (СУБНОР ЗАЈЕЧАР), са молбом да објавимо његов текст који је истовремено и отворено писмо властима.

Како Николић пише Тимочка крајина се увек бунила када је држава ограничавала право грађана на држање оружја, а нови прописи који регулишу ово право, криминалцима и терористима, дају предност. Поштени грађани неће моћи у нужди сами да се заштите, истиче он. Неће моћи, јер ће оружје многи вратити због великих намета... Николић истиче и да Србија треба да донесе закон о борцима. Он каже и да су српски ветерани, ратова деведесетих у подређеном положају у односу на "хрватске бранитеље" и Алијину војску.

-Наши су ветрани ратовали за праведне циљеве, пише Николић, и истиче да немају закон који би им омогућио достојанствен положај. Са друге стране они који су рушили заједничку државу и сарађивали са НАТО против српског народа, у новонасталим државама имају све привилегије... 

У наставку прочитајте оргиналан допис Драгољуба Николића Кисинџера:    

Шта радите,бре?

Писао сам о разним темама,али никада нисам објавио и огласио се о
њима, и никада нисам написао отворено писмо и објавио га јавно.
Ово је моје прво отворено писмо упућено одговорним и надлежним људима
ове државе и средствима јавног информисања,пошто од досадашњих
предлога није имало користи.
Намера ми је, ако може да се измени нешто што се погрешно ради и не
предузимају мере да се реше проблеми.Питао сам се зашто то радим, јер
нисам ни наиван, ни незналица, али сам ипак одлучио да кажем нешто о
томе.
Ради се о регистрацији оружја или пререгистрацији за оне који већ
имају оружје и оружни лист, легално добијен, раније по Закону о
оружју.
Сматрам да је за оне који сада први пут ''набављају'' оружје, поступак
је у реду, али за оне који су то урадили раније и треба да
пререгиструју исто, није у реду и погрешно је због тога жто ће највећи
део лица да врати оружје, јер је поступак компликован, а трошкови
велики као да је нова ''набавка'', а потребно је само заменити оружни
лист, такође и плаћати порез као до сада, који није мали.
Реакција на овај поступак је велика и негативна, људи су спремни да
оштете оружје које су легално купили или добили као трофеј и сада да
га предају без накнаде јер немају коме да га продају, велика је понуда
и нема купаца.
такође су незадовољни јер незнају где ће то оружје завршити, на отпаду
као теккови ЈНА или код неког приватника који ће то продавати можда и
нашим непријатељима или терористима.
То је проблем због кога желим да се огласим и кажем своје мишљење.
 У ово тешко време када се сви у свету спремају за одбрану и
наоружавају се без обзира на приче и дипломатију, и када постоји
велика опасност да безбедност наше државе и народа, а посебно због
проблема на Космету који ће сигурно дуготрајно постојати и ми ћемо
бити изложени притиску великих сила и имати последице светске политике
и сукоба због њихових интереса.
Добро је и исправно да се боримо за мир и решавамо проблеме мирним
путем али морамо бити спремни да бранимо нашу слободу и државу, да
заштитимо народ без обзира где се налази а посебно на Космету, и да
штитимо интересе наше државе и јачамо систем одбране.
Зато, када због свега тога јачамо нашу безбедност,систем
одбране,јачамо војску Србије,модернизујемо и спроводимо обуку као и
све остале земље, погрешно је да ''разоружавамо''народ тако што враћа
оружје и пунимо магацине полицијских Управа и незнамо где ђе то
завршити а народ ће остати голорук.
То је разлог зашто се обрађам свима, да се узмемо у памет и сада када
смо обележили 100 година од завршетка 1.св.рата, 75 година од победе
над фашизмом у 2.св.рату, преко 25 година од погрома над српским
народом у Хрватској, Босни а нарочито на Косову, доносимо погрешне
одлуке.
Заборављамо да је српски народ голорук, без оружја бранио своју
отаџбину,народ и слободу и да су ратници у 1.св.рату, партизани у
2.св.рату и борци '90-'99.године давали своје животе да би дошли до
оружја и имали чиме да се бране.
И данас, и сутра, народ мора да се заштити и брани и да ће концепција
општенародне одбране и заштите, без обзира што се многи одричу увек ће
бити потребна, јер нигде у свету па и код нас нема те професионалне
војске и полиције, која ће моћи да брани, без народа, привреде и
грађана своју државу и слободу. Морамо да верујемо да ће 100 година
бити мир, али да се спремамо као да ће сутра бити рат.
Из тих разлога раније, државни органи па и Савеж резервних војних
старешина, доносили су препоруке па скоро и обавезу да све резервне
старешине ''набаве'' оружје, а да су ловачке организације као део
одбране, и да их треба помагати и развијати.
И сада, после свега, погрешно је и неоправдано, са тешким последицама
на дужи рок, спровести овај Закон и '' разоружати'' народ и смањити
способност за одбрану у случају потребе да се брани слобода, народ и
држава.
Њуди који имају легално оружје, углавном нису узрочници разних
негативних појава. Зато се питам који је циљ,зашто то радимо, које су
последице таквог потеза, да ли то ради неко намерно и са којим циљем,
да ли испуњавамо нечије жеље и наређења са лошим намерама и
интересима?
Предлажем, да се из наведених разлога измени Закон и омогући
једноставно и јефтино, без много компликованог поступка
пререгистрација оружја обави само заменом оружног листа, а посебно
резервним војним старешинама,борцима, ловцима и добитницима трофејног
оружја војске и полиције, као и да се укине или смањи порез на оружје,
а да се власницима који су предали оружје после доношења Закона исто
врати. На овај начин, допринели би смо повећању безбедности државе и
народа, јер су РВС,борци и ловци већ ''обучена војска'' са искуством,
и то јача систем одбране.
Други проблем је Закон о борцима.
У свим земљама у окружењу, па и у бившим Републикама Југославије,донет
је Закон, и борци имају бољи положај и значај, и ако су ратовали за
растурање бивше државе.
У Србији, и ако је водила праведан рат за очување и одбрану
државе,борци имају гори и лошији положај. Још увек није донет Закон о
борцима, и ако се прича више од 15 година да постоји нацрт Закона и да
је урађено више нацрта и измена, а ове године, била је и јавна
расправа и постоји нацрт, а наводно је у припреми и Закон, али Закон
још увек није донет и питање је када ће бити.
Борци немају регулисан статус и није у реду што је тако.Зато је
потребно да се што пре донесе Закон којим ће се свим борцима признати
статус борца и дати неко државно признање,споменица,плакета,медаља или
слично знамење, као и борачки додатак свима,а посебно оним борцима
који су социјално угрожени, који немају посао, здравствено неспособни,
без здравственог осигурања, без решеног стамбеног питања.Овим Законом,
требало би обезбедити да борци имају право на здравствено осигурање и
лечење,запошљавање,обезбеђење стана,школовање деце, повластице у
превозу и разним комуналним услугама, да се види да држава брине о
онима који су се борили за ту државу.
У циљу остваривања и заштите права бораца, држава мора да донесе
одлуку у Закону, да су борачке организације од општег и посебног
интереса за државу и да нису као друга удружења грађана, па се због
тога и обезбеди финансирање из буџета Србије и локалних самоуправа, а
за рад борачких организација, као и средства за чување и одржавање
спомен обележја, као и да се обезбеди обележавање свих важних
догађаја,датума и личности из историје српског народа.То треба да буду
јединствене организације свих бораца и потомака 1. и 2.св. рата, као и
бораца '90-'99.године, која ће неговати традиције и чувати традицију
српског народа.На овом плану, мора се укључити и систем образовања
деце и омладине у циљу развијања патриотизма, родољубља и љубави према
отаџбини уз поштовање традиције и историје.Све ово наведено потребно
је да садржи и нови Закон о борцима, кога би требало усвојити до краја
године, јер се већ расправља о ребалансу буџета за 2019.годину, а нема
ни говора о средствима за потребе бораца, како би се предвидела и
одвојила средства по Закону за потребе бораца у 2020.години.
Трећи проблем о коме желим да се запитамо''Зашто то радимо?'', је
проблем такозваних ''ратних дневница'' за 1999.годину.Као борац 1991.
и 1999..године и као председник ГО Субнора Зајечар, знам да то нису
дневнице и да држава и да држава и војска не дугују никакве дневнице,
већ да се ради о дискриминацији због дате помоћи борцима из појединих
делова Србије у време кризе на Косову.Због тога су борци из осталих
делова Србије почели да се организују,подносе тужбе нашим судовима, те
суду у Стразбуру и на крају , опет по одлуци тог суда да се обрате
судовима у Србији.Тако почиње компликовање и заоштравање сукоба бораца
и државе, пошто нико није могао да организује да се остваре захтеви
појединих бораца, већ су они сами морали да туже државу преко
многобројних адвоката, јер преговори са државом нису успели. Судови
препуњени тужбама почињу да доносе пресуде, да постоји основ за
дискриминацију, па онда тужбе за нематеријалну штету и опет пресуде.И
тако то иде, а нико не предузима ништа.За борце симболичан износ због
судских такси, а за адвокате много више, а држава мора све то да плати
и то са каматом. Борци незадовољни и разочарани, туже државу.Срамота и
за борце и за државу.А, да ли је морало тако? И докле ће?Ко ће то
платити и којим парама?Да ли је морало овако, или је могао да се нађе
компромис и реши овај проблем тако да државу кошта мање новца, да
борци буду задовољни а да се судови растерете. Коме ово одговара?
Зато предлажем да држава донесе одлуку да се свим борцима '99.године
исплати по 80.000 динара (колико се захтева у тужбама), да се обуставе
судски спорови да сви буду задовољни, а да мање кошта државу.
Надам се да ће ово моје писмо помоћи да се реши овај проблем.

Зајечар,02.10.2019.године               

Драгољуб Николић-Кисинџер
председник ГО
Субнор Зајечар,
члан РО Субнор Србије
борац 1991. и 1999.године
резервни мајор и дугогодишњи
председник организације РВС

 

 

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

НОВОСТИ

Андрија Младеновић отворио изложбу ратних фотографија у Дому РВИ
  У Дому Ратних војних инвалида у Београду у току је изложба поводом 73 године од одслобођења српске престонице, под називом: "Изложба ратних с...

Опширније...

Градски секретаријат у посети редакцији Војног Инвалида и УРВМИ Београда
  Ирина Милосављевић, референт за сарадњу са удружељима, Градске Управе града Београда из сектора за развој услуга социјалне заштите и сарадње...

Опширније...

Није мртав ратник који је погинуо него ратник који је заборављен
Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида србије УРМВИ, ЈЕ ЗАЈЕДНО СА ВЕТЕРАНСКОМ ОРГАНИЗАЦИЈОМ САБОР И ДРУГИМ ВЕТЕРАНСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА ТРАЖИЛО...

Опширније...

ЛАЗОВИЋ: “ТИТОВА СОБА ЈЕ БУДУЋИ ТУРИСТИЧКИ ХИТ У РУКАМА УРМВИ“
  На Свечаној скупштини, Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида Србије, плакетом УРМВИ одликован је председник општине Ивањица, Зоран Ла...

Опширније...

ПЕСМОМ И ИГРОМ КРОЗ КОСОВО И МЕТОХИЈУ
Културна манифестација: “Београд у сусрет Видовдану“, обележена je програмом: “Песмом и игром кроз Косово и Метохију“, a одржана је у Коларчевој задуж...

Опширније...