Виши суд у Београду одбацио је тужбени захтев УРМВИ у спору против СУБНОР-а.
-Одбија се тужбени захтев, пише у пресуди коју је потписала судија Јелана Богдановић која у правном акту разматра и генезу стварања СУБНОРА ФНРЈ 1961. године. Тада је у СУБНОР основан и у себи је објединио и Савез бораца НОР-а, Савез Ратних војних инвалида и Удружење резервних официра.
Пресуда је штампана на 22 стране.
На деветој страни судија је констатовала да је неспорно то: Да су парничне странке сагласне да су се 1. јула 1961. године Савез бораца НОР-а, Савез РВИ Југославије и Удружење резервних официра и подофицира Југославије удружили у једну оргганизацију под називом Савез удружења бораца НОР-а Југославије.
Према наводима из пресуде може се закључити да је главни разлог одбацивања тужбе УРМВИ тај што како судија пише, није доказано да су Скупштина СУБНОР-а Југославије нити Скупштина Субнора Србије донеле било какву одлуку којом се врши раздруживање, са Савезом РВИ Југосалвије. У наставку она пише да је то и доказ да нема правног континуитета између УРМВИ СРБИЈЕ и БЕОГРАДА, са организацијама Ратних инвалида које су били власници имовине и који су ту имовину унели у СУБНОР.
Супротно наводима судије Богдановић, судија Снежана Бјeлогрлић је у пресуди П.бр. 2514/10 на страни 4. поводом имовине у Ивањици констатовала:
"Након распада СФРЈ распао се и СУБНОР..." Она даље истиче: "Тужилац (УРМВИ) на предметним некретнинама полаже право својине стечено на оргиналан начин...
РВИ су 1993 године, регистровањем Удружења РВИ, обновили своју организацију коју су имали до 1961. године и тужилац (УРМВИ) је правни следбеник инвалидских организација ратних инвалида основаних 1919. и 1945. године..."
У Србији се не примењује преседентно право, да један судија мора уважити ставове раније изречених пресуда других судија. Зато сада у овом тренутку имамо ситуацију да је један судија у једном спору признао континуитет УРМВИ са организацијама РВИ из 1919 и 1945, док је судија Богдановић урадила супротно...
Овде треба потсетити и да спор траје дуже од двадесет година, да су трошкови спора велики, да би можда било боље да су УРМВИ Србије и СУБНОР Србије постигли вансудски споразум.