Twitter

О тужној ситуацији у ДОМ-у РВИ града Београда медији константно објављују текстове: 

На лицу места
Коначни обрачун у Дому Ратних војних инвалида (РВИ)
Одлазак несмењиве
Након дугогодишње криминалне владавине Домом Ратних војних инвалида, отишла је са функције управника ове установе Бранка Стојић, госпођа у позним годинама, коју ни одлазак у пензију није спречио да и даље долази на посао и склапа штетне уговоре са разним закупцима простора. Годинама је злоупотребљавала институције Дома, кројила правила игре, терорисала кориснике Дома и запослене, а о новцу је полагала рачуна само себи. Коначно, протерана је из ове задужбине, и то протестима ратних инвалида, непосредно уочи прославе 175 година од доношења првог Закона о борцима из Краљевине Србије. Тако је Дом РВИ дочекао слободу.

М. Хаџић

Бивша главна железничка станица у Београду представља још ненацртану граница до које иде Вучићев сулуди пројекат "Београд на води". Тачно преко пута те неуцртане границе, налази се Савски трг, а на тргу зграда позната као Дом Ратних војних инвалида (РВИ). Тајкуни блиски власти, се већ месецима распитују ко је власник зграде и како са њим ступити у контакт. А, власници су, веровали или не, војни инвалиди.

Историјске чињенице говоре да је плац за градњу овог објекта и део новца за градњу, после првог светског рата донирао лично Краљ Александар. Чак ни после Другог светског рата, намена зграде није промењена. Једина измена Титових власти је била да се инвалидска удружења интегришу у свеопште борачко удружење. После распада СФРЈ у свим удружењима ратних инвалида већину су почели да чине борци из ратова деведесетих. Основано је ново правно лице Дом Ратних војних инвалида, које је требало да у интересу ратних инвалида управља Домом. На чело Дома пре тридесет година, на месту управника Дома, постављена је једна опскурна личност, извесна Бранка Стојић. Стојићева није учесник рата, није супруга палог борца, није ни ратни инвалид, али је, ипак, интригама и подметањима успела да се на тој позицији одржи до данас.

Њен долазак је значио и суноврат Дома. Зграда буквално пропада већ три деценије. Ситуација подсећа на ону којој су фирме упропаштаване пред приватизацију. На недавно одржаном протесту ратни инвалиди су поставили и питање: да ли ће Дом неком тајкуну бити продат попут Костићевих шећерана за три евра. Све је могуће, док је на челу Бранка Стојић, сумњају инвалиди са којима смо разговарали и кажу да се издавање просторија Дома одвија тако што Стојићева склопи уговор о закупу, а после неколико месеци обавести Савет Дома закупци траже снижење цене и да ће у супротном отићи. Она препоручи дупло нижу цену, а преко послушника у Савету, са простом већином она то смањење и изгласа. Та се доноси одлука да закупци плате кирију по ценама испод сваке тржишне цене. Неке се просторије издају и по цени од свега два евра по квадрату, а неки закупци не морају ништа ни да плате.

Ипак, неком се све то плаћа, јер сви знамо да нема џабе код старе бабе, сумњамо да се део новца плаћа на у кешу на црно, причају Борци са којима смо разговарали.

Један од чланова Савета који се годинама противио оваквом начину рада нам је рекао и да је то само део те страшне приче. Каже и да је ДОМ РВИ, власник не само зграде у центру града, већ и туристичког објеката у Бољевцима. Наш саговорник подсећа:

"...То је био општи криминал, ми смо отишли у Бољевце да разговарамо са човеком који користи наш туристички објекат, да га питамо да плати кирију. Он нам је саопштио да се све већ договорио са Стојићевом и да ће његова улагања бити призната као замена за кирију..." Овај ратни инвалид наставља да прича о Бранки Стојић и њеним непочинствима, па каже да је закупац уз помоћ вептака донео папире који наводно показују да је у објекат инвестирао 80.000 евра, а Бранка и други из Савета Дома су му потписали да на рачун тих улагања може да остане без плаћања кирије наредних двадесет година.

-Не верујем да је он толико инвестирао, а и да јесте какве то има везе када са њим није постојао такав договор. Осим тога и сами знате да нико са своју имовину не би издавао на такав начин. Он је ту инвестирао, сада ће то двадесет година да арчи неће ништа да плати и после ће да нам врати руину, каже наш саговорник.

Понадали смо се да ће ове сумњиве радње напокон престати, јер је Стојићева испунила услове за пензију и Скупштина Дома је расписала конкурс, изабрана је нова управница Лидија Шошкић, али, ипак, када је требало да ступи на дужност, Стојићева је како то пише у часопису Војни инвалид уз псовке избацила напоље. Портирима је наредила да је не пуштају у зграду, па је тек после побуне ратних инвалида ова забрана и укинута. Стојићева је наставила да понижава Шошкићеву. Самохрану мајку двоје деце, чијег су мужа на Косову убили албански терористи, понижавала је на све начине, лепила је њена приватна документа по зидовима ДОМ-а и писала писма у којима је клевеће.

Како пише у билтену Удружења ратних војних и мирнодопских инвалида УРВМИ: "...Одлуком Савета ДОМ-а РВИ бр. 26/1 Лидија Шошкић је именована за новог управника ДОМ-а, али Одлуком Бранке Стојић, бивше управнице он не може да преузме дужност. Што би се могло окарактерисати као чист криминал..."

У тексту дословце пише: "...Пензионисана (бивша) управница Дома-а ратних војних инвалида Београда, Бранка Стојић каже: 'Шошкићева не може бити управница Дом-а јер сам открила да је у пензији'..."

Истовремено Стојићева је сматрала да је у реду да она и даље обавља дужност управника иако је у пензији. Даље се наводи да је Шошкићева са Стојићевом имала непријатан сусрет, кад је, како каже Бранка Стојић, псовала и избацила из канцеларије!

Савет Дом-а ратних војних инвалида, је 24.04.2018. године одржао седницу на којој је решењем број 26/1 за новог управника Дом-а именована Лидија Шошкић, супруга палог борца и бивши угледни судија. До данас она још увек није ступила на дужност, а када је то покушала, доживела је непријатно искуство.

- Јебем ти мајку божију, преваранту, ово је моја канцеларија, рекла је Стојићева, Лидији Шошкић. Исто то пише и у представки која је упућена сектору управне инспекције, а који је кратко време стајао на сајту удружења УРВМИ

Тамо пише да је дана 25.06.2018. године у присуству председника УРМВИ Београда Милорада Петровића бивша управница Дома РВИ Бранка Стојић, ничим изазвана, Шошкићеву вређала и није јој дала да ступи на дужност.

Наводи се и да се нова управница Лидија Шошкић, у међувремену састала са ВД председником УРМВИ Србије, Синишом Драшковићем, да је састанку је присуствовао и извршни уредник часописа "Војни инвалид" Вук Станић. Тада је Шошкићева је потврдила све наводе које и усмено. ВД председника, УРМВИ Србије, Синиша Драшковић је, како пише, мишљења да Шошкићевој мора бити омогућено да ступи на дужност.

-Шошкићева је изабрана на конкурсу, донета је одлука да је она нови управник Дом-а, и она мора што пре почети да обавља функцију на коју је изабрана, изјавио је он.

У истом тексту огласио се и председник Савета Дома РВИ, који је и председник УРМВИ града Београда Милорад Петровић, а који је присуствовао спорном сусрету Стојићеве и Шошкићке, том приликом он је изјавио да Стојићева није баш псовала:

- Није било псовања, али јесте било чарки, рекао је Петровић

Петровић и је ради разјашњења ситуације на Савету предложио и да се затражи мишљење "мишљење Министарства". О томе да ли Шошкићвеа која је и бивши судија са Косова, и као таква је од стране режима Бориса Тадића послата у превремену пензију може да обваља дужност управнице ДОМ-а. Министарство је одговорило да може, и Шошкићева је то мишљење и примила, а када је Стојићева сазнала да је издато позитивно мишљење, она је портирима забранила да примају пошту и отишла из Београда.

Револтирани оваквим понашањем Стојићеве, ратни Војни инвалиди су се окупили у прошле недеље у ДОМ-у РВИ и ту одржали мањи протест. На транспарентима које су развили писало је: Стоп криминалу у ДОМ-у РВИ и Бранка доста је било.

Председник Савета галерије ДОМ-а у главни и одговорни уредник часописа Војни инвалид се том приликом обратио присутнима и жестоко је критиковао Стојићеву. Критикујући незаконито поступање.

Стојићева којој је иначе одузето право потписа, одлуком Савета, је уредно потписала неколико докумената након што јој је то право и одузето, а наша редакција је имала увид у те списе.

-Данас је седамнаести август, дан када су почели сукоби на територији бивше СФРЈ и ми смо се окупили да одамо помен жртвама, ратова деведесетих, нажалост данас ми ратни инвалиди овде у Дому морамо да се сусрећемо са силеџијским и кабадахијским понашањем једне жене. Жене која је пре тридесет година постављена овде одлуком Централног комитета, која ту ведри и облачи, не нашом вољом, већ њеним личним безобразлуком. Та жена Бранка Стојић. Ја јој нисам видео крштеницу, али претпостављам да има седамдесет и неку годину, а годинама се налази на оперативном месту, на месту од кога треба да живи цели Дом. Ту се окреће велики новац, чак једанаест милиона динара прошле године. Има ту новца који је донирала и држава. Она је поставила и људе који су гласали и доносили одлуке, али као да су их доносили у њено име а не у име Савета...", рекао је током протеста Душан Вукојевић, главни и одговорни уредник часописа Војни инвалид, додавши да Скупштину Дома и Савет често није ни питао нико ништа, већ су одлуке доношене на основу мањкавих података. Рекао је и то да је она као управник протеклих година био кум многих ружних догађања, због чега сада војни инвалиди морају да се овако понашају и да протестују против Стојићеве. Рекао је да је Стојићева заслужила не да и даље буде у дому, већ да јој се ставе лисице на руке и да а њом разговарају надлежни органи гоњења и додао: "...Ми смо јој дали шансу да часно оде, расписан је конкурс и конкурисала је жена која је испунила све услове, а испоставило се и да је квалификованија него што конкурс захтева. Лидија Шошкић супруга палог борца. Ипак Стојићева јој није дала да ступи на дужност измислила је да треба да прибави мишљење Министарства. Чак и када је Шошкићевој уручено позитивно мишљење министарства. Ова ситуација се мора хитно решити, јер се спрема јубилеј поводом 175 година од доношења првог Закона о борцима из Краљевине Србије и њега би требало да војни инвалиди дочекају у Дому, без оваквих ситуација....Морамо се изборити да се имовина РВИ не отуђи и да ову зграду не отме неки тајкун како је то рађено са фирмама у процесу приватизације..."

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=422&cl=19