Војни инвалид 126

У Војном инвалиду број 126 прослављено је 100 година организовања војних инвалида у Србији.  Том приликом Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, посетио је Удружење ратних и мирнодопских инвалида Србије у Дому РВИ у Београду. Сала је била тесна да прими представнике више од 80 борачких организација, удружења ратних војних инвалида, цивилних жртава рата, логораша... 

 Разматрали су се предлози борачких удружења за нови борачки закон.

У обимном интервјуу на 11 страница главног уредника Вука Станића са др Радомиром Ковачевићем објашњено је како нас је НАТО пакт 1999. године тровао осиромашеним уранијумом.  Још за време рата са НАТО, он и његов тим научника урадили су десетине истраживања на локацијама на које је бачен осиромашени уранијум. Данас Ковачевић упозорава да можемо да очекујемо епидемију болести узрокованих осиромашеним уранијумом. Помињани су и Хирошима, Нагасаки, Ирак, Чернобил...Веома документовано и аргументовано др Ковачевић износи своје тврдње.

  • Америчка база Бондстил позиционирана је кристално чисто. Дакле, Американци су се сместили у зону која није гађана осиромашеним уранијумом. Где је најправије и најгоре, тамо су потурили Немце и иИталијане. Зато су Италијани и први и објавили извештај 2000. Године, њихова сазнања и назвали су то Балкански синдром.
  • У извештају се помињу четири црне тачке: Панчево, Нови Сад, Крагујевац и Бор. То су контаминирали гађањем наших трафо станица пуњених пираленским уљем, наших електрана, рафинерија...
  • У Црној Гори су гађали само једно место, полуострво Лушница, рт Арза.

 Интервју је илустрован многим шокантним фотографијама деформисане деце после додира са осиромашеним уранијумом.

У ауторском тексту Драгослав Дашић пише како је Јосип Броз Тито имао различите аршине у односу према српским и хрватским угледним личностима. Наводи чак и детаље Титових приватних разговора у којима је говорио ружно о српском народу.

  • Немојте се бојати

Пензионисани генерал  Божидар Делић у свом ауторском тексту оптужује Уједињене нације како су прикривале злочине НАТО пакта. Американци су у Хаџићима користили муницију са осиромашеним уранијумом, па је један број деце трагично завршио.

Генерал Стојан Коњиковац подсетио је на трагичне догађаје на Косову и Метохији 1999. Пилот Мирчета Јокановић у тексту „Очевидац“ сведочио је о херојским подвизима својих колега. Један од наших дивова, пилот Зоран Радосављевић, дао је живот бранежи отаџбину.

Наравно, ту је и незаобилазни писац и ратни репортер Небојша Јеврић, са причом из наше ратне прошлости.  

126 VOJNI INVALID

Delegacija Saveza ratnih vojnih invalida Republike Srpske posetila nas je povodom Medjunarodne konferencije ratnih veterana i tom prilikom dali su nam najnoviji broj časopisa “Ratni vojni invalidi Republike Srpske”, broj šest, koji izdaje njihovo udruženje.

Čtdrdeset stranica časopisa prožeto je izveštajima, vestima, fotografijama...Posebno se izdvaja intervju sa članom Saveza RVI Republike Srpske, odlikovanim generalom Čedom Sladojem. Na sedam stranica general Sladoje predstavio je svoj ratni put, od čina potpuručnika JNA 1972, do sadašnjeg tužnog trenutka, gde živi u Surčinu, u izbegličkom kampu, u teškim uslovima. Prenosimo delove ovog zanimljivog intervjua:

- Prava svih RVI moraju da budu na višem nivou. Jesam li kao odlikovani oficir RVI zaslužio da živim kao podstanar u beogradskom predgradju od kojeg većina gradjana zazire, pita Sladoje.

- Kako ste se osećali kad ste videli prve napade na saborce u Hrvatskoj i ubistva vojnika JNA?

- Težak utisak poraza na mene i većinu ljudi u ostatku Jugoslavije ostavilo je davljenje vojnika na tenku u Splitu. Tim dogadjajem sam uvredjen kao čovek i oficir do srži. Ni do sada nisam uspeo da shvatim toliku količinu zla u ljudima, kojom se potvrdjuje poslovica “Čovek čoveku je vuk”. Ti mladi vojnici pokazali su nevidjenu hrabrost i retko doživljeno savladavanje straha. Treba ih proglasiti za narodne heroje, jer su sebe žrtvovali da bi spasili narod koji ih je okruživao. Da su u samoodbrani upotrebili mitraljez i top kojim je bilo naoružano oklopno vozilo za nekoliko sekundi bilo bi mrtvo nekoliko stotina gradjana Splita, a oni bi se sigurno spasili.

- Kako ste reagovali na prve izveštaje sukoba u BiH?

- Kad se ne izvuku pouke iz vidjenog u Sloveniji i Hrvatskoj, onda se to ponavlja od strane TO BiH, “Patriotske lige” i “Zelenih beretki”. Dana 2. maja 1992. Dobrovoljačka ulica u Sarajevu i Tuzlanska kolona 15. maja 1992. Nisam mogao ni zamisliti da može doći do tolikog neprijateljstva naroda prema JNA, iako su postojale lekcije iz Drugog svetskog rata, odnosa naroda prema oslobodiocima, upravo na ovim prostorima na kojima su se ta zlodela devedesetih godina u istom stoleću ponovila.

Najpotresnije scene izmeštanja groblja

Najstrašnije je bilo kada roditelji iskopavaju svoju poginulu decu u Sarajevu, stavljaju u sanduke od privremenog materijala i tovare sa ostalim stvarima na kamion da bi ih sahranili u nepoznatim staništima, seća se Sladoje.

- Živite u Beogradu, pa možete uporediti status RVI Srbije i RVI R. Srpske. Koje su najznačajnije razlike?

- Mislim da je to neuporedivo. Kad ovo kažem, ne mislim na zakonska rešenja, jer su ona dosta slična, već na realno ostvarena prava.

Razlog zašto su RVI u Srbiji skoro pa potpuno zadovoljni odnosom države prema njima leži u tome što je Srbija u odnosu na Srpsku mnogo bolje i ekonomski pozicionirana. Srbija ima oko 11.000 ratnih i mirnodopskih invalida, a u Srpskoj je samo RVI 30.330, kojima treba dodati 24.000 porodica poginulih boraca što ukupno iznosi 54.330 pripadnika boračko-invalidske populacije. Iz ovih, a i drugih razloga borci i RVI Srbije imaju za isti procenat invaliditeta 4-5 puta veća primanja. Najmanja primanja RVI koji pripadaju desetoj grupi u Srbiji iznose oko 11.000 dinara, odnosno za oko 150 km više od iste grupe u Srpskoj. Nadam se da će uskoro RVI Srpske imati bolji standard.

- Kako komentarišete rad međunarodnih sudova?

- Kako uopšte objasniti slobodu Orića, Haradinaja, Gotovine i stotine drugih, dokazanih zločinaca? Dok na drugoj strani kod Srba imate izmišljene zajedničke zločinačke poduhvate, komandne odgovornosti i druge, gde se ljudi osudjuju na visoke kazne i doživotne robije. Iz navedenog može se izvući zaključak da su Srbi unapred osudjeni da se srpska krivica izdigne na svetski nivo, da izricanje presude odjekne širom planete kako bi se prihvatio narativ o Srbima kao navodno genocidnom i zločinačkom narodu.

Kad se prihvati ovakva odrednica onda je lako na Srbe vršiti politički i svaki drugi pritisak i ucenjivati ih. I danas Federacija BiH, 30 godina nakon ratnih zbivanja, maše spiskovima ljudi koji su optuženi za ratne zločine, koji žive na ovim prostorima i u svakom momentu su dostupni pravosudnim organima i policiji.

Ovo je moguće samo u “banana državama”.

- I Vaš primer je, nažalost, slikovit kad govorimo o uskraćivanju prava borcima…

- U rat sam krenuo da branim svoj narod od noža, jame, ugnjetavanja i progona. U startu sam izgubio sve što sam stekao za 20 godina rada od stana, poslovnog prostora, automobila, odeće, svega.

U ratu postajem borac prve kategorije, 60 posto RVI i nosilac Karadjordjeve zvezde. Obavljao sam najodgovornije dužnosti tokom rata i poratnom periodu i stekao čin general pukovnika sa ocenama naročito se ističe u toku službe.

Danas sam duboko u osmoj deceniji života, u velikoj meri narušenog ličnog i porodičnog zdravlja, i od 1992. živim kao podstanar. Trenutno živim u izbegličkom kampu na periferiji beogradskog Surčina i nemam ni kvadratni metar stambenog prostora u vlasništvu. Penziju primam od Srbije.

Izbeglički kamp u kojem živim naseljen je narkomanima, ličnostima problematične prošlosti i sadašnjosti. To su ljudi koji se uglavnom bave nedozvoljenim radnjama, promiskuitetni pedofili, gde, da ne zvučim prepotentno čovek mog ranga apsolutno ne pripada.

Na bazi napred navedenog kako očekivati od normalnog naroda, pa I vlasti da ti iskažu zahvalnost i poštovanje za ono što je učinjeno u stvaranju Republike Srpske? - zaključio je Sladoje na kraju intervjua.

Za boračku populaciju korisni su tekstovi o analizi stanja boračkih kategorija. Nezaposlenosti RVI,o dobrim vestima za korisnike ortopedskih pomagala, o banjskoj rehabilitaciji, stambenim problemima, o aktuelnostima iz gradksih opštinskih I partnerskih organizacija, i mnogo toga još zanimljivog.

IMG 20221018 133922582

VOJNI-INVALID124

ВОЈНИ ИНВАЛИД 124

 

У Војном инвалиду 124 представићемо мноштво занимљивих тема. Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида (УРМВИ) Србије обележило је годишњицу Колубарске битке, којом се прославио војвода Живојин Мишић. Читав овај број посвећен је славним српским победама у Првом светском рату. Уз чувену Церску битку, прву савезничку победу, предвођену војводом Степом Степановићем, ваља истаћи и пробој Солунског фронта, који је значајно допринео победи савезника. Додајмо да је пре пробоја Солунског фронта ослобођен тада српски град Битољ и мањи делови Краљевине Србије. Од државних органа одали су почест делегације Министарства одбране и Војске Србије, а венце су положили и представници УРМВИ Србије.

Комесар комесаријата за избеглице Владимир Цуцић дао је интервју за наш часопис. Истакао је успешну сарадњу са УРМВИ.  

Министарство за рад, борачка и социјална питања представило је нови нацрт борачког закона и прихватило скоро све сугестије УРМВИ. Драгослав Дашић пише о трагичној судбини Срба са Косова и Метохије, од 1945. године кад је протерано 265.000 Срба. Помиње Титову подршку Албанцима, као и монструозан злочин над несречним Ђорђем Мартиновићем 1985. године.

Борац Миодраг Јанковић, данас ратни војни инвалид, присећа се 1999. године и борбе против НАТО пакта на Косову и Метохији. Отац троје деце преживао је голготу када га је погодила авионска бомба, а за длаку промашио снајпер.

Душан Вукојевић Марс урадио је интервју са кнезом Александром (Павловим) Карађорђевићем. Постављено је питање зашто о кнезу Павлу Карађорђевићу још увек нема монографије, као и о судбоносном пучу 1941. године, којим је свргнут кнез Павле.

О тужној судбини Јеврејке Хилде Дајч у Другом светском рату позабавио се Мирослав Никићевић. Млада студенткиња архитектуре скончала је у логору на Старом сајмишту помажући својим сапатницима. О теме сведоче њена потресна писма...

О легендарном писцу Небојши Јеврићу, српском Хемингвеју и врсном хроничару протеклих ратова, писао је Душан Вукојевић Марс. Аутор текста Јеврића је упознао у Книну 1991. Представљене су ратне догодовштине двојице другара, као и, такође горки, поратни сурети...

Такође, УРМВИ Беогрaда организовао је посету војвођанским манастирима Јазак и Велика Ремета.

 

 

vi_125.jpg

У часопису  Војни инвалид број 125.главна тема  је 20 година од НАТО агресије. 
Ту обратите пажњу на текст Вука Станића који у тексту подсећа на чувено обарање "невидљивог" авиона Ф117А од  27. марта 1999. године изнад Буђановаца. То се као што знате десило  само три дана после почетка бомбардовања. Ф117А је оборен руским рекетним системом С-125 који наша војска зове "Нева" из шездесетих година. У тексту су коришћени званични подаци Америчке војске, који тврде да је оштећен и други авион Ф117А 30. априла и да се вратио у базу. Ф117А. У наредним годинама понос америчке авијације,  више није летео на битним борбеним задацима. . У Буђановцима му је био крај каријере..., пише Станић 
Он наводи и даје  другог маја 1999. оборен је и Ф16. По наводима генерал-мајора Милоша Ђошана срушили смо и бомбардер А10.

Ваља истаћи и да је грчки поморски официр Маринос Рицидус одбио да учествује у нападу на СР Југославију. Рат је завршен Кумановским споразумом 10.  јуна 1999. Нажалост, велики број ветерана данас су социјални случајеви или раде на лоше плаћеним пословима.

Поводом 20 година од НАТО агресије писац Небојша Јеврић послао нам је своју стару причу "Гротеска". Писана је у препознатљивом стилу овог врсног ратног репортера.

Број је посвећен херојима битке на Кошарама и Паштрику. Потпуковник Драгутин Димчевски, заменик команданта 53. граничног батаљона, присећа се тих драматичних дана...Одржана је и трибина у Ужицу "Кошаре, битка која траје...".

У броју 125 редакција је писала и о томе да су министар одбране Александар Вулин и начелник генералштаба генерал пуковник Милан Мојсиловић приредили пријем у Дому гарде у Топчидеру. Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида Србије присуствовало је том  новогодишњем коктелу у Министарству за рад, борачка и социјална питања.
У једном од текстова пишемо и о томе да је  Удружење РМВИ Србије положило је венце на гроб краља Милана у манастиру Крушедол на Фрушкој гори, поводом годишњице његове смрти. Умро је у Бечу 1901. године.
Колумниста Драгослав Дашић пише о Титовом ратовању против Србије у Аустроугарској војсци у Првом светском рату.
Ту су и текстови о обележавању Дана сећања на жртве Холокауста, Стаљинградској бици, Топличком устанку, пресуди хашког суда Радовану Караџићу, деци у Великом рату, сећању на 6. и 35. личку дивизију, храбром Драгану Вучићевићу, возачу санитета, који је, спасавао животе и непријатељским, хрватским борцима, споменицима на Калемегдану, о рату у Хрватској (1991-1995) аутора Косте Новаковића...

Из штампе је изашао нови 123. број часописа војни инвалид.

Број 123 је посвећен стогодишњици победе Српске војске у Првом светском рату:

VI

 

 

ПРАТИТЕ НАС!

НОВОСТИ

УРМВИ НОВОГ БЕОГРАДA ОДРЖАЛО ВАНРЕДНУ ИЗБОРНУ СКУПШТИНУ
УДРУЖЕЊЕ РАТНИХ И МИРНОДОПСКИХ ВОЈНИХ ИНВАЛИДА НОВОГ БЕОГРАДА ОДРЖАЛО ЈЕ ВАНРЕДНУ ИЗБОРНУ СКУПШТИНУ. ЗА НОВОГ ПРЕДСЕДНИКА УДРУЖЕЊА РМВИ НОВОГ БЕОГРАДА...

Опширније...

ИСПРАВКА - МИЛАН ПОПИЋ - ВОЈНИ ИНВАЛИД 124
  У часопису Војни нвалид број 124, на страни 9. погрешно смо цитирали тешког ратног инвалида и функционера Удружења тешких ратних инвалида и по...

Опширније...

ЛИДИЈА ШОШКИЋ УПОЗОРАВА НА НЕЗАКОНИТЕ РАДЊЕ У ДОМ-у РВИ
Лидија Шошкић, супруга палог борца и легално изабрана управница ДОМ-а РВИ обратила се писмено ВД председнику УРМВИ Синиши Драшковићу. Допис је прочита...

Опширније...

Министри Ђорђевић и Вулин открили споменик хероју Милану Тепићу
Претставници Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида Србије, присуствовали су откривању споменика народном хероју мајору Милану Тепићу. Спомени...

Опширније...