Влада неће штедети на ратним инвалидима...
Ђорђевић: "Тврдим да нико у Влади Србије није против ветерана и ратних војних инвалида! Нико службеницима у лекарским комисијама није наредио да некоме ускрате колица, протезу или стаклено око како би држава уштедела! Нико ми није рекао да треба да радим против бораца и ратних инвалида, напротив Влада Србије очекује да ја побољшам положај грађана у секторима за које сам надлежан..."
Министар за рад запошљавање борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, краће од годину дана је на челу Министарства, а медији већ тврде да је запосленима увео ново радно време, дуже и од оног у Европској Унији....
У интервју за часопис Војни iнвалид, каже да ће грађани који користе услуге тог Министарства тек осетити бенефите мера које је увео.
Борци су годинама истицали, да би на челу министарства које се бави борачким питањима требао да буде неко ко је и сам учествовао у рату. Сада могу да одахну, јер Ђорђевић је учествовао у ратовима деведесетих као припадник војске и полиције...
По образоваљу је мастерекономских наука. Мастер је из области: Међународно банкарство и финансије. Студирао је на Енглеском језику на заједничком програму Универзитета Пантеион, Атина (Грчка) и Факултета за друштвене и политичке науке и Факултета за међународну економију, Београд.
Завршио је Школу националне одбране, Високе студије безбедности и одбране. Сада, завршава и докторске студије и кажу да је у фази пријаве докторске дисертације из области економских наука, са усмерењем на финансијску контролу, управљање, извештавање и ревизију, Универзитета Привредна академија, Нови Сад.
Професионално искуство стицао је на руководећим позицијама у области финансијског и извршног менаџмента у домаћим и међународним компанијама...
Википедија пише да је по образовању уско усмерен на међународне финансије и банкарство, финансијску контролу и управљање, финансијско извештавање и ревизију. Објавио је више радова у водећим домаћим и страним научним и стручним часописима из економије и финансија....
На основу онога што се може наћи на интернету, слободно можемо рећи да је економиста у правом смислу речи. О њему круже и урбане легенде о томе да је као Министар одбране на крају радног времена остајо иза свих и гасио светла у ходницима , како би смањио потрошњу струје у Министарству.
Од 2012. до избора за министра одбране 2016. године био је државни секретар у Министарству одбране, где се бавио контролом, кажу да је тада све проверавано два пута и да су остварене велике уштеде. Он каже да ће сада и новац за пројекте борачких удружења бити строжије контролисан.
Председник је Политичког савета за родну равноправност Владе Републике Србије и Национални је директор за наоружање.
Стекао је више угледних професионалних сертификата. Добитник је, између осталих и награде „Михаило Петровић-Алас“ из области математике. Члан је удружења Менса Србија. Говори енглески и руски језик.
Ожењен је, отац је двоје деце.
Редакција часописа Војни инвалид је сматрала да му у име наших читалаца и чалнова Удружења ратних и мирнодоспких војних инвалида морамо упутити захтев за интервју, и то не само зато што је он наш ресорни министар, већ и зато што борачка популација од тог министра много очекује....
Министра смо током интервјуа суочили и са темама која муче многе тешке инвалиде, а то је лоше тумачење Закона, када су њихова прав у питању.
Војни инвалид је писао о тим случајевима, а ко није читао нека прелиста број 119. У наставку текста можете прочитати интервју са Министром Ђорђевићем, који за себе тврди да му је важно какви ће резултати остати у области за коју је био задужен када више не буде био министар. Његов мото је: "Хоћу, да могу да погледам у очи сваког од Вас када више не будем министар"
Војни инвалид:На функцији министра сте тек шест месеци, а десиле су се велике промен у сектору у коме радите и у Вашем Министарству. Реците нам нешто више о томе?
Ђорђевић: Нису се десиле неке драстичне мере и промене. Ми смо анализирали рад Министарства како би оно било што функционалније у свим секторимаза које је надлежно. То је у интерeсу људи који раде овде, да би имали квалитетније услове рада, али и у интересу грађана Србије који треба да имају квалитетнију услугу нашег Министарства. Да оно што очекују,Mинистарство може да уради на квалитетнији начин, а да грађани осете позитиван ефекат свега тога.
Војни инвалид:Да ли сте Ви сада задовољни тим променама?
Ђорђевић: Нисам. То ће бити континуиран процес и никада нећемо бити задовољни јер наше друштво иде напред и ми гледамо да као и Влада унапређујемо све оно што постоји у Србији тако да ће и овај процес бити континуиран. Ми у Влади Србије себи увек постављамо све веће ивеће стандарде.Постављамо циљеве и онда радимо ка тим циљевима. Природно је и људски да и грађани од нас очекују увек више и више....
Војни инвалид: За колико времена очекујете да ће Министарство пружити свој максимум?
Ђорђевић: Ми ћемо се трудити да увек пружимо свој максимум. Запослени у овом министарству веома се труде да свако у неком свом сегменту пружи неки свој максимум. Ја желим као неко ко је први међу једнакима да им пружим ту могућност да своје знање и умење примене овде у Министарству.Уколико будемо успели у томе мислим да ћемо имати много бољи крајњи продукт и да ће грађани то осетити.
Војни инвалид: Ви сте финансијски стручњак, мастер сте економије. Радили сте и финансијску контролу као секретар у другом министарству.Колико ће то утицати сада на промене у сектору који сада водите?
Ђорђевић: Увек је прва ствар којом се бавим успостављање финансијске контроле и управљања.Сада и у овом Министарству сам увео финансијски контролинг. То се ради да би смо били функционалнији и да се искористи сваки динар.Посао овог Министарства није да уштеди и да врати паре. Посао овог Министарства је да све што има утроши на прави начин, најбоље и најправедније како би наши грађани добили оно што очекују од овог Министарства.Наш циљ је да сузбијемо, да они који добијају неправедно или злоупотребаљавају добијени новац то у будућности више не добијају. Другачијом расподелом тог новца можемо чак и да повећамо давања онима који то заслужују.Ја осим тога очекујем с обзиром на то да смо као држава кренули напред, даће мо у будућности имати више новца. То се и сада показало, јер су нам буџетски приходи за две милијарде већии тако ће бити из године у годину. То наравно показује бољу бригу и Владе и државе према свима онима који очекују од овог Министарства нешто.
Војни инвалид: То значи више новца за пројекте, али јача контрола?
Ђорђевић: Такоје. То значи више новца за све, праведнија расподела, транспарентнија расподела. То су ствари на којима ја инсистирам.Наравно, када добро трошите новац, када транспарентно трошите новац, када га праведније трошите и сто процентно. Онда ви показујете и неке резултате ионда имате алиби дана Седници Владе када се одлучује о томе колико новца треба да се добије,ви презентујете резултате и кажете: Ево ово смо урадили.Следеће године планирамо то. И имате образа да тражите и више новца.
Војни инвалид: Како то изгледа на тим сендицама Владе, када тражите више новца за борачку популацију?
Ђорђевић: Пет година сам у Влади.На неки начин моје претходно министарство је имало везе са том темом. Ја могу да Вам кажем да никада нико у Влади није имао спутавања када су у питању борачка права.Нити је било изајава да не треба давати новац за ветеране.Углавном смо се водили идејом да можемо да трошимо онолико новца колико имамо.Знате како, држава је урушавана годинама. Нама доста тога фали у сваком министарству и у сваком сегменту. Сваки министар, а савако министарство дође директно или индиректно до сваког грађанина, жели да пружи већи максимум и за то му треба новац. Ја као министар у претходном и овом Минситарству имам бољи алиби, уколико тај новац транспарентно трошим, добро трошим и утрошим сто одсто. Ја онда могу да презентујем све резултате и имам бољу позицију кад тражим више новца.Приметили сте да је и претходно Министарство из године у годину имало више новца. Мени је ово прва година овде, и ја сам успео већ у шест месеци да програмски буџет мало прекомпонујем. У том прекомпоновању чак и да добијем више пара. Успео сам да ослободим неки новац којије биозаробљен и да га пребацим у Националну службу за запошљавање.Тако је ово Мнистарство и добило више пара. Мислим да, када су борци и ветерани у питању, да ће они сада бити задовољнији, јер расподелу нећу радити ја. Нисам ја тај који је меродаван, да кажем да ли је нешто боље или лошије. На претходном састанку смо се већ и договарали да уз договр то радимо заједнички.Најбоља контрола ће бити тако што ћу ја да презентујем шта је моја идеја: Како и на који начин да се потроши новац. Да отприлике кажем које ће бити теме пројеката, а да сами борци и ветерани и њихова удружења, аплицирају и касније контролишу једни друге.Јер они ће бити најбољи контролори тога, да ли је једно удружење потрошило новац за оно што је рекло да ће да га потроши или није.
Војни инвалид: То је онај моменат на састнаку када сте рекли да треба све заједнички да договарамо?
Ђорђевић: Све заједнички! Нема разлога да радимо раздвојено. Ја мислим да овде сви радимо на заједничком циљу, изради тог заједничког циља, а то је да: Борцима и Ветеранима буде боље!
Војни инвалид:Каква је перспектива да Србија у будућности добије борачко Министарство?
Ђорђевић: Мислим да више Министарстава, значи и више ресора, више запослених људи... Ми овде имамо цео сектор који се бави тиме. Имамо и сектор у Министарству који има далеко већу популацију, као што су рецимо особе са инвалидитетом, па они немају своје министарство. Исто тако мислим да се ништа више од овога не би добило ни посебним министарством.Мислим да је битније да покажемо један транспарентнији и бољи приступ, да покажемо један коректан однос према тим људима и да ће ти људи бити задовољнији. Неће ти људи видети разлику између једног и другог. Потребно је имати добре односе са борцима. Можете имати Министарство борачких питња, али ако немате добар однос са борцима они ће бити незадовољни.Битнији су добри односи са борцима од борачког министарства.
Војни инвалид: Мислите, џабе министарство ако нема доброг односа са ветеранима?
Ђорђевић: Тако је. Ово Министарство се и зове: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Не само да има сектор за борачка питања, него и у свом називу има то. Неки сектори не постоје у називу, апостоје у Министарству, па немамо никаквих проблема.
Војни инвалид: Дуго година се прича о Закону.Постоје разлчите опције, тешки ратни инвалиди су рецимо задовољни актуелним законским решењем...
Ђорђевић: Увек ће постојати неко ко није задовољан.Увек ће бити неко ко ће мислити да може боље.Какв год буде био закон. Не ради се само о томзакону, већ о свим законима.То је у људској природи, да буду незадовољни и да размишљају другачије. Најбоље решење Закона ће се изродити тако што ћемо пробати да борачка - ветеранска права, ставимо сва на једно место у један Закон.
Сличан проблме је и са правима особа са инвалидитетом, и са другим категоријама. Сви људи за које је ово Министарство надлежно су раштркани у много различитих закона. Свако тражи своје право у неком другом закону и нема свих права на једном месту. Ми ћемо морати то да променимо и да скупимо све на једно место и да то све буде у једном Закону.Као што смо сада радили Закон о финансијској подршци породици са децом. Ми морамо да створимо могућност да тај Закон буде толико флексибилан, да може ад хок, у складу са могућностима државе да помаже тим људима све више и више.Јер уколико ми то закуцамо да буде у једном Закону, прописано онако како би било на неком нивоу, врло тешко ћемо да променимо и педаљ.Јер ће то онда морати да иде на мишљења, мораће да се иде на промену Закона. Мораће да иде на Владу, да иде на Скупштину. То изискује пуно времена.Зато ћемо нешто морати да решавамо ад хок. Некада ће у држави да се створи могућност, а ја зато и радим у овој Влади и део сам ове Владе, зато што верујем у добру идеју коју има ова Влада, а то је:"Да нам буде боље из године у годину из дана у дан!"Ја желим да,уколико Влада има могућност, да ту могућност искористим на прави начин и сутра променим нешто да би имали нешто више.Тако и у овом Закону о финансијској подршци породицама са децом нисмо закуцали неке мере, него смо створили могућност да Влада посебном, уредбом то може да регулише.Тако да министар, оног тренутка када има могућност, има приход у фонду, добије веће паре из буџета, може сутрадан да промени, да предложи Влади, пошто има пара да уради неке мере на бољи начин.
Војни инвалид: Ту бих имао два потпитања: Једно у име ратних војних инвалида, да ли ће им се сачувати сва права?Друго у име ветерана који нису ратни инвалиди, да ли ће и њихова права бити придодата у исти тај Закон?
Ђорђевић: Требало би да сви буду обухваћени једним Законом.Неће бити сви у истом сегменту, различите категорије различите ствари.Као министар никада нисам размишљао о укидању неких права било коме.Ја ћу гледати, даможда негде нека права чак и побољшам, негде нешто, можда и боље направим. Да нечија права буду јасније описана и као што сам малопре рекао: Идеја Закона јесте да буде такав да ми можемо мере да унапређујемо у складу са могућностима.Мере се укидају и смањују онда када мислите да је држава у проблему и када мислите да она нешто не може да испуни.Кажем вам ја верујем у то што радим овде и не бих био овде да не верујем својој Влади и тиму, са којим сам ја у Влади: Наш задатак је да људима из године у годину буде боље. Ја верујем да ће следеће године бити још боље. Ја верујем да ћемо следеће године имати још већи буџет. Верујем да ћу из следећег буџета сигурно да одвојим веће паре за борачко.У тим већим парама које будем добио за борачко, ја ћу видети да нешто променим, а онда морам да имам могућност да то променим у тој уредби у Закону. Зато да бих могао некој популацији да дам мало већа права.Мало веће надокнаде, да се нешто дешава. Ми морамо да показујемо свим грађанима да желимо нешто боље.Па макар то било за корак. Људи морају да виде да им је бар за нијансу боље. То је то неко светло на крају тунела.
Војни инвалид: Национално признање, само по себи не кошта ништа.Да ли је оно напокон, у плану да се уврсти у Закон?
Ђорђевић: Право да вам кажем нисам још размишљао о томе.Мене више занима оно што највише мучи наше грађане, а то је материјални положај.Јаснији приступ правима која неко треба да има, то ми је за сада један сегмент. Наравно причаћено и о националном признању. Као што ви кажете, ништа нас не кошта тако да ми немамо проблем са тим.Као што смо причали и о оним картицама.
Војни инвалид: Реците нам нешто више о тим картицама?
Ђорђевић: Моја идеја је да сада у свим сегментима све уредимо. Ово Министарство има доста сегмената: Пензионере, особе са инвалидитетом, има борце и ветеране. Има још доста категорија људи, које постоје, а које морају да доказују своја прва, и положај.Морају да доказју свој статус. Да би то неко доказао мора да спреми приличан број докумената. То прикупљање докумената одузима много времена ономе ко за нешто аплицира. Треће: када неко жели некоме да пружи неку могућност, он каже: ми желимо тој популацији да дамо нешто. Ви то треба да докажете. Рецимо пензионери, они са собом стално морају да носе последњи пензиони чек. Са једне стране се боримо да тајност података будеиспоштована, да пензионери носе што мање тога, да се што мање зна о њима, а на том последњем чеку пише: Име, презиме, адреса, колику пензију прима...
Све то открива превише приватних ствари о једном пензионеру и то мора некако да се реши.Имамо и случај, као рецимо на прошлом састанку са борцима, када кажу, да имају проблем јер се неки претстављају као борци, а да то нису.Зна се да они постоје. Они лажирају свој статус. Онда када се даје нека погодоност онај који је даје, даје за хиљаду њих и каже уреду њих хиљаду су стварно борци, а онај један није и нема везе.Тако да ту погодност добије и тај хиљаду и први иако му не следује, али оних хиљаду онда осећа горчину . Када ми будемо увели те иднетификацоне картице, базе података ће бити такве да су у бази стварно они који имају тај статус и који су га доказали. Они ће са том картицом где год да се појаве, моћи да кажу да то смо ми.Њихова права неће онда моћи неко други да добије. Само онај ко је у бази, односно онај који може да докаже то. Да бисмо то урадили, то ће морати да се дода у нови Закон, јер једино Закон може да створи основ за израду тих база. То је врло осетљиво. Друго, ја не бих волео, и знам да ја то нећу да радим: Јер злоупотребатаквих база, може да буде шкодљива.Ја верујем и да у будућности они који ће бити на мом месту, то неће злоупотребљавати.Ипак ја бих то ставио у неки законски оквир, да постоји и прекршајна и кривична одговорност за оне који би те податке злоупотребили.Не само они. Ниједна категорија не сме да се злоупотреби.Ја, као одговорно лице, не смем да тако нешто да злоупотребим, не само када су борци и ветерани у питању, већ и када се то односи на пензионере, особе са инвалидитетом или децу...
Базе које постоје морају да буду заштићене! Мора да постоји ограничење: Ко, како и када користи те базе података.
Војни инвалид: Када можемо да очекујемо да ће тај предлог закона ући у скупштинску процедуру?
Ђорђевић: Ја сам рекао на последњој презентацији, овог Министарства, када сам говорио да је то један од Закона који треба да се донесе. Ми ћемо сада да радимо озбиљно у овој години и очекујем читав сет Закона, преко двадесетак Закона, па обашка имамо и подзаконских аката која треба да се донесу, а све то би до краја године требало да уђе у процедуру. Нажалост, то не зависи само од мене. Што се нас у Министарству тиче ми радимо, али постоје ту и јавна расправа, мишњеља других министарства, морамо да идемо на Скупштину, да чекамо заказивање расправе. Што се Министарства тиче, ви ћете свакако имати увид у то што ми радимо и докле смо стигли.
Војни инвалид: Можемо нашим читаоцима да кажемо: Ви ћете са Ваше стране учинити све да то буде што пре?
Ђорђевић: Наравно. Ја не волим ниједну област која није дефинисана. Да стојимо негде у неком вакуму и да дозвољавамо да се неко позива, на неке друге законе и подзаконске акте, да би регулисао некоме нека права. То онда ствара проблем. Ствара различитост. Ствара могућност да неко мисли да има већа или мања права од онога што му припада.Да можда и не искористи неко право које му припада. Постоји маса таквих ствари које нам недостају. Ми ћемо гледати да нам те ствари које недостају буду приоритет у овој области.
Војни инвалид: Цивилни инвалиди рата, нису борачка популација, али су блиска категорија њих и ратне војне инвалиде интересује да ли ће стећи законско право на накнаду штете?Иначе накнаду штете у тој области неки јесу наплатили, а неки нису.
Ђорђевић: Пре овог Министарства био сам Министар одбране. Министарство одбране је врло прецизно и врло ажурно у томе, у евиденцији ко је шта био и где и како.Наравно постоје адвокати који лобирају и причају да може нешто да се уради, вероватно ловећи у мутном. Њих то ништа и не кошта јер у суштини ако успеју, успеју... Ја мислим да они дају лажну наду, људима у неким случајевима. Војска има тачне евиденције коме је шта где исплаћено ко је учествовао у рату и где. Грешке се дешавају, али су то изузеци који се решавају и то онда није проблем.Проблем за државу преставља када нека групација добије лажну наду и скупи се велики број, онда се троши време и тих људи, и тог министарства и целе државе.Онда долазимо до развлачења и до неке лажне наде да ће у неком тренутку неко имати велике паре од нечега, а то заправо, може да буде и контрапродуктивно, јер ако се изгубе судски спорови, онда чак морају и да се плате трошкови.Ти трошкови некада нису ни мали. Ја нисам срео ниједног министра нити некога ко ради у Министарству, а против је нечега за што ми радимо.Ми смо овде да направимо да систем функционише, а систем треба да функционише и после свих нас.
Војни инвалид: Јел' то о чему причате треба да буде обухваћено законом који долази?
Ђорђевић: У свему што радимо ја то покушавам људима да кажем да морају да буду свесни те чињенице да је ово прилика коју смо ми добили, и морамо да је искористимо максимално, да не би дошли у ситуацију да једног дана жалимо за временима у којима смо могли нешто да урадимо, а нисмо. Треба да урадимо што више, да уредимо нашу земљу. Да би били бољи из дана у дан.Тако и у овом сегменту. Ипак дешава се да држава нема могућности или не може нешто да да... Знате живот се састоји од лепих и ружних ствари, а ја нисам министар само за лепе ствари. Не могу ни мени да се дешавају само лепе ствари. Замислите да ја нежелим никада да изађем пред народ и да кажем нешто ружно. Или да не могу да кажем нешто што се не свиђа народу.Ми имамо чињенице, имамо јасну позицију колико можемо, колико не можемо.Мој посао је да кажем: то је то. То је став, то је могућност. Маса ће да каже, ниси у праву. Маса ће да каже мени се ово не допада, Али ја нисам овде дошао да будем популаран, ја сам дошао овде да урадим посао.Мој посао ће бити, да када неко једног дана подвуче цртукаже. Ђорђевић је урадио то!Рецимо у вашем борачком сегменту хоћу да борци и ветерани, буду задовољни резултатом мог рада. Желим да резултат буде такав да могу да васпогледам у очи.Ја сам из Београда и хоћу да могу да ходам улицом и да могу сваком од вас на улици да се јавим.Ја персонално и лично, ово што радим, не радим за себе уопште. Мој циљ и мој задатак и оно за шта сам ја дао заклетву јесте да када сте ви у питању урадим све што је могуће најбоље. Циљ ми је да држава уради најбоље могуће за вас. То је мој задатак. Мој задатак није нешто друго, мени није неко тамо рекао:
-Слушај када су борци и ветерани у питању, немој ништа да радиш за њих, или нешто слично. Напротив контра ми је речено: "ТИ МОРАШ НЕШТО ДА УРАДИШ И ДА НАПРАВИШ НЕКИ ПОМАК И ДА УРЕДИШ СИСТЕМ"
Значи од мене се очекује чак и да уредим систем.Можда ја нећу бити успешан у томе, али се то од мене очекује. Ја мислим да то и ви од мене очекјете?
Војни инвалид: Апсолутно.
Ђорђевић: Па, то је то...
Војни инвалид: Тешки ратни војни инвалиди, они се, људи, већ годинама жале. Кажу: Закон нам је дао одлична права, ми не можемо да приговоримо ни држави, ни претходном Министарству, ни садашњем, ту се не ради на нашу штету ништа у прописима. Али у пракси када дође тренутак да им се замене протезе, стаклене очи, инвалидска колица, која више не раде, они одлазе на комисије и тврде да ту доживљавају разно-разне шиканирање.Кажу да траже од њих да користе ортопедска помагала дуже него што је произвођач прописао. Тако да оно што им по закону следује на крају ипак не добију.
Ђорђевић: Ја у ових шест месеци јесам имао неке дописе да траже састанке самном. Вероватно желе да питају исто што и Ви. Ја морам да видим то.Ја не желим да верујем, да за ових шест месеци, колико мирадимо овде, да комисије које су у мојој ингеренцији раде нешто против наших грађана.Наравно тамо где постоји тако нешто против тих људи могу да се поднесу пријаве, постоје инспекције постоје контроле за то, ја ћу гледати да то исправим.Закон може да буде и овакав и онакав. Ви кажете да се њима Закон допада и њима је Закон океј, али може некоме и да се и не допада. Какав год да је, Закон је такав да мора да се поштује.Ако нешто не ваља хајде да мењамо Закон. Ако треба да се продуже неки рокови, хајде онда да мењамо Закон, али никако не смемо да дозволимо да неко слободно тумачи Закон! Ја сам за строго поштовање Закона. Тако да ћу инсистирати на томе.Пара у буџету имамо. Значи никоме није речено: Слушај ти на комисији немојда даш овоме зато што треба да уштедимојер немамо довољно пара.То никада никоме није речено.
Воји инвалид: Та популација, се толико рапидно смањује, да се за њих из године у годину издваја све мање новца.
Ђорђевић: Ја не правим разлику између те популације, између деце, старих или између било ког другог обичног грађанина. Сви имају своје право које им је дао неки Закон. Он има право на то. (тешки ратни војни инвалид прим аутора.)
Војни инвалид: Постоји једна ситуација са имовином борачких удружења, која се у процесу реституције враћа назад, долази, одлази...Рецимо Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида Србије, је након судског спора постало титулар, одмаралишта „Голија“, у Ивањици. Они су сада власници нечега, а немају капацитет да тиме управљају. Обратили су се Вама, Влади Србије, са молбом да се укључите у неку врсту јавно приватног партнерства. Да ли они имајуоснова да се надају, да ли је реално да ће се Валда укључити у тако нешто?
Ђорђевић: Врло тешко. Ми желимо да изађемо из свега, где год можемо да аутсорсујемо[1], да то препустимо (тржишту-прим аутора) јер ће то бити много квалитетније. Зато у неким сегментима ви морате да схватите да када имате неки објекат, није то само објекат, ви ту имате и одржавање. Морате да плаћате људство, морате да плаћате комуналне услуге. Чак и оне које користе морате да платите да би користили то.Тако да је то потпуно илузорно да се такве ствари раде.Много велике трошкове ствара за државу. Много мањи је трошак да немамо то па да шаљемо те људе на неко друго место.Да им дамо чак и боље услове и више пара, јер ћемо тако мање потрошити негода то радимо ту. Они ће са друге стране увек бити незадовољни тамо са услугама.Увек ће требати нешто да се среди. Не ради се ни о новом објекту, увек ће морати нешто да се замени, увек ће неки проблем да се деси.Увек ће се нешто дешавати, радници ће бити тамо незадовољни са платама.
Увек ће нешто да буде. Тако да то ствара додатне проблеме, и држава треба где год може да изађе из тога и да аутсорсује*.Видели сте причали смо и о томе скоро, мада то сад нема везе са вашом темом: Приватни старачки домови, постоје, колико су већи трошкови када држава отвара свој дом за старе?
