На Свечаној скупштини, Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида Србије, плакетом УРМВИ одликован је председник општине Ивањица, Зоран Лазовић. Лазовић је одликован између осталог и због помагања у проблему решавања проблема ратних војних инвалида у Ивањици. У свом обраћању присутнима Лазовић је истакао, да признање схвата као још једну додатну обавезу према УРМВИ, као и према свим ратним инвалидима и породицама палих бораца. Присутво Лазовића на Скупштини редакција часописа «Војни инвалид» искористила је да му постави неколико питања која се тичу његовог рада, али и сарадње са нашим Удружењем.
ВИ: Председник сте општине, широм Србије познате по фестивалу Нушићијада. Да ли је истина да током те манифестације Ивањицу посети више туриста него што Ваш град има становника?
ЛАЗОВИЋ: То питање је конципирано на крајње комерцијалан начин. Ја вам са друге стране морам дати некомерцијалан одговор:
Број туриста није најважнији податак када је Нушићијада у питању. То јесте догађај који привлачи туристе, али је то пре свега догађај од великог значаја за културу нашег града. Више људи би дошло у Ивањицу када бисмо организовали неки ријалити догађај или позвали најпопуларније певаче из региона. То би општинској каси донело и више новца. Све ово вам причам да би сте схватили да ми Нушићијаду не обележавамо, ми је буквално живимо. Општинска власт тих дана буквално пружа могућност грађанима Ивањице и туристима неки вид бесплатне културне едукације. Битно је и уживање па се тако кафа на почетку дана пије као и у Београду. Ипак кафа се на последњој Нушићијади пила уз музику трија Амаркорд у паркићу испред Споменика револуције. На тај начин смо спојили три добре ствари у једну. Онда се појавио проф.др Светислав Марковић представио је своје истраживачке радове о Ивањици присутни су били одушевљени. Посетиоци су могли да посете и изложбу радова учесника ликовног конкурса ‘’Нушићијада 2018’’. Велика сцена Дома културе у Ивањици била је резервисана за две сјајне представе аматерских позоришта. Публици се, по девети пут, представило Аматерско позориште младих из Ивањице, са представом „ДР“, а након тога, представом „Госпође министарке“, бројну нушићевску публику одушевило је Аматерско позориште из Горњег Милановца. Био сам у публици и чуо грађане како коментаришу, да је ово права алтернатива ријалити Србији. Немојте ме погрешно разумети, ријалити је реалност. Борити се против тога је борба против ветрењача. Ми се не боримо против ријалитија, већ једноставно нудимо нешто друго. Нудимо:културу, историју, традицију, хумор, пристојну забаву и весеље, на начин да не буду досадни већ забавни. Чињеница да смо успели да од тих по данашњим мерилима “досадних ствари“ направимо фестивал је велики успех. И ту бих се вратио на оно што сте ме конкретно питали. Мој одговор је: Да. Према податцима са којима општина располаже током Нушићијаде наш град посети више туриста него што имамо становника.
ВИ: Део програма Нушићијаде био је посвећен и стогодишњици завршетка Првог светског рата, реците нам нешто више о томе?
ЛАЗОВИЋ: Цела 2018. година је за нашу државу, наравно и за Ивањицу у знаку победе српске војске у Првом светском рату. Нушић је и сам био ветеран, али из другог рата оног са Бугарском из 1885 године. Његова искуства из тог рата помешана са политичком ситуацијом после тог сукоба били су инспирација за његову чувену песму: “Погреб два раба”. Стиховима те песме Нушић нас је обавезао да одамо поштовање јунацима нашег краја, а пошто је стогодишњица великог рата онда смо један део Нушићијаде посветили обележавању и ове годишњице. Искористио бих и прилику и да читаоцима «Војног инвалида», уколико не знају испричам и да је чувени командант „Гвозденог пука“ и пука „Стеван Немања“ Душан Пурић рођени Ивањичанин. 1873. године он се родио у Ивањици, а као херој је погинуо у великој битци на Мачковом камену. Познат је по наређењу:
„Војници, ми смо овде дошли да гинемо за отаџбину. Командири испред својих водова и чета, команданти испред својих батаљона, а ја ћу испред свих. За мном!. У јуриш! За слободу и отаџбину!” Пурић је нажалост међу првима и погинуо. Када је Први светски рат у питању, Ивањичка историја нуди још један интересантан податак а то је учешће Драгољуба Драже Михајловића у том рату. У Први светски рат Дража Михаиловић је ступио у 3. прекобројном пешадијском пуку 1. позива. Учествовао је у Церској и Колубарској битци, борбама на Солунском фронту, и одликован је Орденом белог орла са мачевима 2. реда. Много туриста из иностранства и других градова Србије долази у Ивањицу да види његов споменик. Заинтересовани су за њега због улоге у Другом светском рату, а детаљи његовог учешћа у Првом светском рату су многима непознати.
Морате ми оставити простора да кажем да је ова Нушићијада организована под слоганом: ’Ко тебе јадом ти њега Нушићијадом’’ обележила и јубилеје, 180 година од изградње ивањичке цркве, 150 година од прве књижнице и читаонице у вароши, али и четири деценије од настанка дечијег вртића.
ВИ: У прошлости Ваша варош није била позната као туристичка дестинација. Говорило се виђен си за Ивањицу. Данас на сајту Туристичке организације Ивањица су понуде, за активан одмор, посету језерима, планинама, историјским споменицима.
Како је дошло до те трансформације?
ЛАЗОВИЋ: Постојала је потражња, а ми смо се потрудили да обезбедимо и добру понуду. Наша општина је међу богатијима, познати смо по малинама, али и индустрији која добро ради, која је преживела санкције и друге кризе. Фудбалски клуб Јавор константно присутан у првој лиги је такође реклама. У време СФРЈ смо већ били на мапи ваздушних бања, били су и други, али ми смо наше капацитете боље презентовали и искористили. Имамо планове да будемо још јачи у тој области.
ВИ:Споменик, рехабилитованом генералу Југословенске војске у отаџбини Дражи Михајловићу, и његова родна кућа такође су магнет за туристе. Постоји ли статистика о броју туриста који због њега посећују ваш град?
ЛАЗОВИЋ: Немамо такву статистику, али би било добро истражити колико тај споменик и његова родна кућа утичу на интересовање туриста. За сада вам могу рећи да су за тај споменик и његову кућу били заинтересовани туристи из целе бивше СФРЈ, гости из Канаде, Америке. Велики је број оних који посете Ивањицу и сликају се поред његовог споменика. Продаја сувенира који имају везе са Михајловићем, је сигурно добар посао, а туристе молимо да обавезно узму и фискални рачун јер на тај начин помажу развој наше општине и сузбијање сиве економије.
ВИ:Мање је познато и да је високи функционер Савеза комуниста Србије Иван Стамболић, Милошевићев пријатељ, па непријатељ такође из вашег града?
ЛАЗОВИЋ: То јесте мање позната чињеница, али у време СФРЈ, нам је то значило много. Постојала је опасност да Ивањицу заобиђу инвестиције, због чињенице да се ту родио Михајловић, лидер пораженог-конкурентског-монархистичког покрета отпора. Захваљујући чињеници да је у нашем граду, постојао и партизански покрет отпора, као и више угледних фукционера КПЈ. Ивањицу је касније посетио лично и Јосип Броз Тито, доживотни председник СФРЈ. Наш град је по мом мишљењу зато и био константно укључен у еконмске токове СФРЈ.
ВИ: У одмаралишту Голија у Ивањици (Дом РВИ), налази се и “Титова соба”, али је та чињеница мало позната широј јавности. Има ли по вашем мишљењу ту потенцијала за привлачење страних туриста у Ивањицу?
ЛАЗОВИЋ: Наравно. Колико само страних туриста долази у Београд, да посете кућу цвећа. То је неискорићен потенцијал. Треба направити туристичку понунду да људи могу да дођу у Београд, посете кућу цвећа, а онда Титовим плавим возом обиђу друге локације које имају везе са њим. На карти тих места требало би да буде и Ивањица.
ВИ: Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида Србије, које је издавач нашег часописа, је власник и одмаралишта Голија, у Ивањици. УРМВИ наилазило је током година на потешкоће у управљању том имовином.
Да ли је општина заинтересована да помогне УРМВИ у превазилажењу тих потешкоћа? Има ли простора да УРМВИ допринесе унапређењу ивањичког туризма и угоститељства?
ЛАЗОВИЋ: Наравно да је општина заинтерсована да помогне, односно општина помаже УРМВИ свих ових година. Излази у сусрет и толерише ствари које другим угоститељима никада не би смо толерисали. Ви нисте плаћали порезе на време, неуредни сте били и по питању плаћања струје, воде, еколошких такси. Одавно је по основу дуговања могао да се покрене судски поступак против УРМВИ и да се заплени цео објекат. Титова соба за коју сте ме питали се налази у том објекту Голија. Због чињенице да она није у функцији општина не може да привлачи туристе на начин о коме смо разговарали. Било је предлога да се објекат одузме и да општина то сама приведе намени. Ја сам био против. Не могу рећи да УРМВИ није покушао да реши проблеме и да реновира објекат, заиста су се трудили. Нажалост морам да кажем да многи сматрају да је тај објекат црна рупа на туристичкој карти Ивањице. Црна рупа коју смо толерисали само због чињенице да припада ратним војним инвалидима.
ВИ: Недавно је између компаније Борекс из Ивањице и УРМВИ потписан уговор о закупу одмаралишта Голија на 30 година. Какво је ваше мишљење о томе?
ЛАЗОВИЋ: Упознат сам са неким детаљима тог уговора, сматрам да је у питању била добра одлука јер је Борекс преузео обавезу да плати велики део дугова УРМВИ.
Што се обавеза Борекса да реновира објекат тиче, то сте добро договорили, али то не могу да похвалим док не буде реализовано.
ВИ: Појединци сматрају да би одмаралиште требало одузети од УРМВИ, због пореских и других дуговања локалној управи. Какво је ваше мишљење по том питању?
ЛАЗОВИЋ: Ја не сматрам да у овом тренутку треба одузимати објекат од УРМВИ.
Мислим да проблеме треба решавати тако да сви буду задовољни и да све стране буду на добитку. Ја имам у виду да је то имовина која је додељена указом Јосипа Броза, али власништво је над објектима, а над земљиштем УРМВИ има право коришћења. Велики део земљишта не користите. То је део који се наслања на општински плац где планирамо изградљу великог спортско рекреативног центра и туристичких објеката. За план тог пројекта било би добро да општина преузме део плаца који УРМВИ не користи, а да заузврат УРМВИ добије опет нешто од општине, односно од инвеститора са којим би општина радила пројекат.
ВИ: У престоници је градска власт борцима одобрила попуст на комуналне цене “Инфостана” од чак 30 одсто. Да ли је и ваш град на сличан начин изашао у сусрет борцима у вашем крају?
ЛАЗОВИЋ: Општина Ивањица, је стамбено збринула велики број ратних војних инвалида и породица палих браца. Слично као у престоници дали смо погодности на плаћање комуналија, породицама палих бораца и ратним инвалидима.
ВИ: Какав је ваш однос са локалним одбором УРМВИ у Ивањици, односно са В.Д. председником нашег Удружења Синишом Драшковићем?
Са господином Драшковићем имамо коректан однос. Он је способан и вредан човек, заједно са општином учинио је много за ратне инвалиде у Ивањици.
ВИ: Удружење РМВИ Ивањица је простор одмаралишта “Голија” делимично искористило и за стамбено збрињавање ратних инвалида у Вашем граду. Шта Ви мислите о томе?
ЛАЗОВИЋ: Мислим да је то за сваку похвалу. То говори о томе да сте ви озбиљно Удружење. Мислим да би у будућности држава требала да постави границу између неких безвезних удружења грађана, и озбиљних удружења која доприносе бољем стању у друштву, као што је то случај са УРМВИ
У наставку текста погледајте пресуду којом је УРМВИ признато право власништва над одмаралиштем Голија у Ивањици, нажалост не и власништво над земљом на којој се налазе објекти...
